Kako se približava novi izborni ciklus, pitanje političkog položaja i zastupljenosti Roma ponovo dobija na značaju. Kao i mnogo puta do sada, romska zajednica nalazi se u fokusu političkih aktivnosti, sastanaka, okupljanja i različitih inicijativa.
Jedan od takvih događaja bila je i akcija dobrovoljnog davanja krvi koju je organizovao Regionalni romski odbor Srpske napredne stranke u Leskovcu.
Akciji su prisustvovali Goran Cvetanović, predsednik Gradskog odbora SNS-a Leskovac i gradonačelnik Leskovca, Lidija Dimitrijević, potpredsednica Gradskog odbora SNS-a Leskovac, kao i Dejan Vlajković, član Glavnog odbora SNS-a.
Akciji je prisustvovala i Viktorija Jovanović iz Niša, koja se predstavlja kao predsednica Saveza ženske mreže Srbije. Njeno prisustvo dodatno otvara pitanje uloge i delovanja organizacija koje se pojavljuju u okviru ovakvih političkih aktivnosti.
S tim u vezi, javnosti bi bilo korisno objasniti šta konkretno predstavlja Savez ženske mreže Srbije, koje organizacije čine tu mrežu, koje su njene aktivnosti i kakvi su konkretni rezultati njenog rada, posebno kada je reč o Romkinjama i ženama iz manjinskih zajednica.
Pitanje je važno upravo zato što se pojam „ženska mreža“ ili „savez“ često koristi u javnosti, dok građani imaju pravo da znaju ko stoji iza određene organizacije, kako je organizovana, čime se bavi i kome polaže račune.
Prema informacijama sa terena, više od polovine prisutnih romskih pristalica SNS-a došlo je iz drugih sredina – Vlasotinca, Lebana, Bojnika, a posebno iz Niša. To pokazuje da politička mobilizacija romskih pristalica prevazilazi lokalne granice i da postoji organizovanost na širem regionalnom području.
Sama akcija imala je humanitarni karakter i dobrovoljno davanje krvi nesumnjivo predstavlja društveno odgovoran čin. Međutim, događaj istovremeno otvara i šire pitanje o odnosu političke podrške i stvarne zastupljenosti Roma u institucijama.
KOLIKO JE POLITIČKA PODRŠKA PRAĆENA REZULTATIMA?
Nije sporno da svaka politička organizacija ima pravo da okuplja svoje članove i simpatizere. Nije sporno ni da političke stranke nastoje da pridobiju podršku građana.
Ali kada je reč o romskoj zajednici, postoji pitanje koje se godinama ponavlja:
Da li je politička podrška Roma praćena i konkretnim rezultatima za Rome?
Godinama se govori o većem uključivanju Roma u politički i društveni život. Organizuju se sastanci, održavaju tribine, obilaze gradovi i opštine, razgovara sa predstavnicima lokalnih zajednica.
Međutim, građani imaju pravo da pitaju šta je konkretno urađeno i šta je promenjeno.
Posebno kada je reč o ljudima koji obavljaju odgovorne funkcije u institucijama koje bi trebalo da zastupaju interese romske zajednice.
DRUGI MANDAT, BROJNE POSETE – A GDE SU KONKRETNI REZULTATI?
Nacionalni savet romske nacionalne manjine ima važnu ulogu u ostvarivanju prava Roma, posebno u oblastima obrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe jezika.
Zato je legitimno postaviti pitanje šta su konkretni rezultati višegodišnjeg rada i šta je promenjeno u životu Roma nakon brojnih sastanaka, poseta i razgovora sa lokalnim zajednicama.
Ako se gradovi i opštine obilaze iz godine u godinu, javnost ima pravo da pita:
Šta je nakon tih poseta ostalo građanima?
Da li je otvoreno novo radno mesto?
Da li je više Roma zaposleno u institucijama?
Da li je poboljšan položaj romske dece u obrazovanju?
Da li je rešeno pitanje stanovanja?
Da li je povećano učešće Roma u lokalnim institucijama?
To su pitanja na koja romska javnost očekuje odgovore.
Jer poseta sama po sebi nije rezultat.
Sastanak nije rezultat.
Fotografija nije rezultat.
Funkcija nije rezultat.
Rezultat je konkretna promena u životu građana.
GDE SU ROMI U STRUKTURAMA ODLUČIVANJA?
U Leskovcu se posebno može otvoriti pitanje institucionalne zastupljenosti Roma.
Romska zajednica ima svoje političke predstavnike i odbornike, ali je mnogo važnije pitanje koliko Roma ima na mestima na kojima se neposredno odlučuje o zapošljavanju, budžetu, obrazovanju, socijalnoj politici, infrastrukturi i drugim pitanjima od značaja za svakodnevni život građana.
Odbornički mandat jeste važan oblik političkog predstavljanja, ali nije isto što i izvršna funkcija ili odgovorno mesto u instituciji.
Zbog toga bi bilo korisno da se javno govori o tome koliko Roma danas obavlja funkcije sa stvarnim ovlašćenjima i odgovornošću.
Jer ako jedna zajednica ima političku podršku, onda bi trebalo da ima i mogućnost da kroz institucije utiče na odluke koje se nje direktno tiču.
VUČIĆ U MEDVEĐI: MLADI ROM GOVORIO O SVOJIM PROBLEMIMA
Posebno zanimljiv događaj dogodio se tokom nedavne posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Medveđi, kada je predsednik razgovarao sa građanima.
U razgovoru sa njim našao se i mladić romske nacionalnosti, koji mu se obratio na engleskom jeziku i govorio o uslovima u kojima živi, ali i o problemima diskriminacije sa kojima se, kako je naveo, suočavaju Romi.
Prema izveštajima sa tog događaja, mladić je govorio o svom životu i teškim uslovima u kojima živi sa majkom, kao i o problemima romske dece koja se suočavaju sa vređanjem i nasiljem zbog nacionalne pripadnosti. Predsednik Vučić je rekao da će proveriti njegov slučaj i videti šta država može da uradi.
Sam razgovor privukao je pažnju i zbog činjenice da je mladić sa predsednikom razgovarao na engleskom jeziku, što je izazvalo i neobavezne komentare tokom susreta.
Ali iza tog zanimljivog trenutka ostaje mnogo ozbiljnija poruka.
Mladi Rom nije predsedniku govorio o politici. Govorio mu je o svom životu.
Govorio je o siromaštvu, obrazovanju, diskriminaciji i položaju Roma.
I upravo zato ovaj susret ne bi trebalo posmatrati samo kao zanimljivu epizodu sa predsedničkog obilaska juga Srbije.
On otvara pitanje:
Ako građanin mora direktno da dođe do predsednika Republike kako bi mu ispričao kako živi, šta nam to govori o institucijama koje bi trebalo da rešavaju njegove probleme pre nego što oni stignu do predsednika?
To je pitanje koje prevazilazi jednu političku stranku.
Sistem bi trebalo da funkcioniše tako da građanin ne mora da čeka dolazak najvišeg državnog funkcionera kako bi njegov problem bio primećen.
POLITIČKA PRIPADNOST ILI INTERES ZAJEDNICE?
Još jedno pitanje koje se često izbegava jeste odnos između stranačke pripadnosti i interesa zajednice.
Romski politički predstavnik, kao i svaki drugi političar, ima pravo da bude član političke stranke i da zastupa njen program.
Ali istovremeno postoji i odgovornost prema ljudima koje predstavlja.
Zato se može postaviti sasvim legitimno pitanje:
Da li romski predstavnici imaju dovoljno prostora da artikulišu probleme Roma ili se njihov rad prvenstveno uklapa u širu stranačku politiku?
To pitanje nije rezervisano samo za SNS.
Ono važi za sve političke stranke i sve predstavnike manjinskih zajednica.
ŠTA DONOSI SLEDEĆI MANDAT?
U političkim krugovima mogu se čuti različite spekulacije o budućem angažmanu pojedinih romskih političkih predstavnika.
Prema nezvaničnim informacijama do kojih smo došli, a koje nismo mogli nezavisno da potvrdimo, postoji mogućnost da Dejan Vlajković u budućnosti dobije funkciju ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije.
Ovu informaciju ne predstavljamo kao činjenicu. Ona bi morala da bude potvrđena ili demantovana od strane Vlajkovića ili nadležnih političkih struktura.
Ukoliko bi do takvog angažmana zaista došlo, javnost bi imala još veći razlog da postavi pitanje:
Šta bi takva funkcija konkretno značila za Rome?
Da li bi predstavljala novu mogućnost da se problemi romske zajednice podignu na viši nivo ili bi se ponovo pokazalo da je političko napredovanje pojedinca važnije od sistemskih rešenja?
Odgovor ne treba tražiti u političkim obećanjima, već u rezultatima.
ROMI NISU SAMO BIRAČKO TELO
Romi ne bi trebalo da budu politički važni samo nekoliko meseci ili nedelja pred izbore.
Ako se od njih očekuje politička podrška, onda oni imaju puno pravo da očekuju kontinuiranu pažnju, ravnopravno učešće i konkretne rezultate.
Akcija dobrovoljnog davanja krvi u Leskovcu pokazala je organizovanost romskih pristalica SNS-a i mogućnost njihove mobilizacije i van lokalnih granica. Prisustvo gradonačelnika Leskovca i predsednika Gradskog odbora SNS-a Gorana Cvetanovića, potpredsednice GO SNS-a Lidije Dimitrijević, člana Glavnog odbora SNS-a Dejana Vlajkovića, kao i Viktorije Jovanović iz Niša, pokazalo je i širi karakter ovog okupljanja.
Ali upravo zato treba postaviti pitanje koje je mnogo važnije od jednog događaja:
Ako Romi imaju političku snagu da mobilišu ljude iz Leskovca, Niša, Vlasotinca, Lebana i Bojnika – da li imaju i političku snagu da učestvuju tamo gde se donose odluke?
Jer suština političke ravnopravnosti nije samo u tome koliko glasova jedna zajednica može da donese.
Suština je u tome koliko se njen glas čuje nakon izbora.
A na kraju svakog mandata trebalo bi da se ne pitamo samo ko je dobio funkciju, već i:
Šta je ta funkcija donela Romima?
Jer funkcije dolaze i prolaze.
Rezultati ostaju.
