NIŠ – YUROM Centar pokrenuo je inicijativu za donošenje posebnog zakona kojim bi se sistemski uredilo ravnopravno zapošljavanje pripadnika nacionalnih manjina u državnoj upravi i javnom sektoru Republike Srbije, sa posebnim fokusom na položaj romske nacionalne manjine.
Inicijativa je 26. avgusta 2026. godine upućena predsedniku Vlade Srbije prof. dr Đuru Macutu, a potpisao ju je Osman Balić iz YUROM Centra. Kao stručna osnova za inicijativu navodi se rad „Afirmativne mere u javnoj upravi Republike Srbije sa aspekta romske nacionalne manjine“, čiji je autor Osman Balić.
Kako se navodi u inicijativi, prema rezultatima Popisa stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi 131.936 pripadnika romske nacionalne manjine, što predstavlja 1,98 odsto ukupnog stanovništva. Istovremeno, dostupni podaci ukazuju na višestruko manju zastupljenost Roma u javnoj upravi.
U YUROM Centru ocenjuju da pravni osnov za primenu afirmativnih mera već postoji kroz Ustav Srbije, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o državnim službenicima, kao i kroz međunarodne konvencije i strateške dokumente.
Problem, kako ističu, nije samo u nedostatku pravnog osnova, već pre svega u ograničenoj, nesistematskoj i nedovoljno kontrolisanoj primeni postojećih mogućnosti.
Među ključnim problemima navode se nedostatak pouzdanog sistema praćenja etničke strukture zaposlenih, odsustvo jasnih i merljivih ciljeva, nedovoljno razvijeni mehanizmi odgovornosti, kao i strukturna diskriminacija i anticiganizam.
Posebno se ukazuje i na posledice po visokoobrazovane pripadnike romske zajednice, koji zbog nedostatka mogućnosti za profesionalni razvoj odlaze u inostranstvo, čime Srbija gubi deo značajnog ljudskog kapitala.
Šta predlaže YUROM Centar?
Inicijativom se predlaže donošenje posebnog zakona, ili drugog sveobuhvatnog normativnog okvira, kojim bi se uvela proporcionalna odnosno odgovarajuća zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u javnoj upravi i javnom sektoru.
Predlaže se i uspostavljanje sistema redovnog prikupljanja i analize podataka o nacionalnoj strukturi zaposlenih, uz poštovanje dobrovoljnog izjašnjavanja i zaštite podataka o ličnosti.
Pored toga, zakon bi trebalo da definiše konkretne afirmativne mere, njihove rokove i nadležnosti, kao i merljive pokazatelje napretka i obavezu periodičnog izveštavanja.
Inicijativa predviđa i mere podrške obrazovanju, stručnom usavršavanju i pripremi kandidata iz redova nacionalnih manjina za zapošljavanje u javnom sektoru.
„Cilj nije stvaranje privilegovanog položaja, već otklanjanje posledica dugotrajnih strukturnih nejednakosti i ostvarivanje ustavnog načela stvarne ravnopravnosti i inkluzivne javne uprave“, navodi se u inicijativi.
Zastupljenost manjina povezana i sa evropskim integracijama
YUROM Centar ovu inicijativu povezuje i sa Planom rasta za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila 2023. godine.
U dokumentu se ukazuje da su reforma javne uprave, vladavina prava, ljudska prava i prava pripadnika nacionalnih manjina deo procesa reformi od značaja za evropske integracije Srbije.
Prema navodima iz inicijative, veća zastupljenost nacionalnih manjina u javnoj upravi ne bi bila samo pitanje zaštite ljudskih i manjinskih prava, već bi mogla da doprinese kvalitetu javne uprave, boljem korišćenju ljudskog kapitala, društvenoj koheziji i sprovođenju reformi.
Traže radnu grupu i uključivanje nacionalnih saveta
YUROM Centar od Vlade Srbije traži da razmotri inicijativu i priloženi stručni rad, kao i da pokrene postupak izrade nacrta posebnog zakona ili izmene postojećih propisa.
Predlaže se formiranje međuresorne radne grupe koja bi pratila etničku strukturu zaposlenih i pripremila merljive pokazatelje napretka.
Istovremeno, inicijativom se traži uključivanje nacionalnih saveta nacionalnih manjina, stručne javnosti i civilnog sektora u proces izrade zakonskog rešenja, kao i redovno informisanje javnosti i međunarodnih partnera o postignutom napretku.
YUROM Centar predlaže i da se mere koje se odnose na proporcionalnu zastupljenost nacionalnih manjina u javnoj upravi razmotre u okviru Reformske agende Srbije i praćenja sprovođenja Plana rasta za Zapadni Balkan.
Iz YUROM Centra poručuju da su spremni da nadležnim institucijama pruže dodatna pojašnjenja, učestvuju u stručnim konsultacijama i dostave kompletan tekst rada sa korišćenom literaturom.
