Dok traje javna rasprava o izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV), predložene izmene otvaraju pitanje koje je od posebnog značaja za romsku zajednicu – kako obezbediti da mere podrške obrazovanju romske dece postanu trajni deo sistema, a ne povremeni projekti.
Uprkos afirmativnim merama, radu pedagoških asistenata, stipendijama i programima nastave romskog jezika sa elementima nacionalne kulture, brojna deca i dalje ne uspevaju da zadrže kontinuitet u školovanju. Poseban problem predstavljaju osipanje učenika, segregacija i prepreke sa kojima se romska deca suočavaju tokom obrazovanja.
Iz YUROM Centra ukazuju da upravo aktuelne izmene obrazovnih zakona predstavljaju priliku da se postojeća podrška dodatno ojača i jasno definiše kroz zakonska rešenja.
Predložena su četiri konkretna amandmana.
Obavezni pedagoški asistenti
Jedan od predloga je da škole koje imaju 35 i više učenika romske nacionalnosti budu u obavezi da angažuju pedagoškog asistenta, dok bi škole sa više od 50 romskih učenika imale najmanje jednog asistenta na svakih 40 do 50 učenika. Predviđeno je finansiranje iz republičkog budžeta.
U YUROM Centru smatraju da su pedagoški asistenti jedan od najvažnijih mehanizama podrške deci, posebno u sprečavanju napuštanja škole i prevazilaženju problema u savladavanju gradiva.
Romski jezik sa elementima nacionalne kulture
Predlogom se traži i snižavanje praga za organizovanje izbornog programa romskog jezika sa elementima nacionalne kulture. Program bi se organizovao kada se prijavi najmanje deset učenika, uz mogućnost da ga pohađaju i deca koja nisu romske nacionalnosti.
Za ovaj program predviđeno je garantovano finansiranje iz budžeta.
Prema podacima koje navodi YUROM Centar, nastava romskog jezika sa elementima nacionalne kulture trenutno se realizuje u samo 19 škola, zbog čega se ocenjuje da bi niži prag za organizovanje nastave mogao da omogući njegovo širenje.
Strože mere protiv segregacije
Jedan od najvažnijih predloga odnosi se na segregaciju u obrazovanju.
Predloženo je da škola, ukoliko udeo romskih učenika u jednom odeljenju pređe 20 odsto, u saradnji sa školskom upravom i lokalnom samoupravom bude dužna da donese i sprovodi plan desegregacije.
Cilj je da se spreči stvaranje škola i odeljenja u kojima su romska deca nesrazmerno zastupljena i da se obezbedi ravnopravan pristup kvalitetnom obrazovanju.
Jasni rokovi i obezbeđivanje novca
Četvrti predlog odnosi se na rokove. Predviđeno je da se mere primenjuju od školske 2026/2027. godine, dok bi Ministarstvo prosvete u roku od šest meseci trebalo da donese neophodne podzakonske akte i obezbedi sredstva za njihovu primenu.
Iz YUROM Centra poručuju da ove izmene nisu samo pitanje obrazovne ili socijalne politike. One su povezane i sa obavezama Srbije u procesu evropskih integracija, uključujući oblasti razvoja ljudskog kapitala i zaštite prava manjina.
Suština predloženih izmena jeste da podrška romskoj deci više ne zavisi od trajanja pojedinačnih projekata, već da postane deo sistema koji funkcioniše dugoročno i jednako u svim sredinama.
Javna rasprava zato predstavlja važnu priliku da se o ovim predlozima razgovara otvoreno – ali i da se čuje glas onih na koje će promene obrazovnih propisa neposredno uticati.
Za romsku zajednicu pitanje nije samo koliko će dece upisati školu, već koliko će ih školovanje završiti i dobiti jednake šanse za nastavak obrazovanja i zapošljavanje.
