Istraživanje „Leskovac po meri mladih“ obuhvatilo 301 mladu osobu, ali ne prikazuje posebno položaj mladih Roma i Romkinja
Istraživanje položaja i potreba mladih u Leskovcu za 2025/2026. godinu pokazalo je brojne probleme sa kojima se mladi u gradu suočavaju – od nezaposlenosti i ekonomske nesigurnosti, preko stanovanja i odlaska iz Leskovca, do dostupnosti zdravstvenih, kulturnih i drugih sadržaja. Međutim, u objavljenim rezultatima nema posebne analize položaja mladih Roma i Romkinja.
Istraživanje je sprovedeno od decembra 2025. do februara 2026. godine, a u onlajn upitniku učestvovala je 301 mlada osoba uzrasta od 15 do 30 godina sa teritorije Leskovca i okolnih naselja. Pored ankete, sprovedene su i fokus grupe sa ukupno 19 mladih.
U delu koji se odnosi na strukturu ispitanika navedeni su uzrast, pol, obrazovanje, mesto stanovanja i radni status. Tako se navodi da je u istraživanju učestvovalo 193 mladih žena i 108 muškaraca, dok 70,8 odsto učesnika živi u gradskim, a 29,2 odsto u seoskim naseljima. Međutim, u toj strukturi nema podatka o nacionalnoj ili etničkoj pripadnosti ispitanika.
To znači da iz objavljenih rezultata nije moguće videti kakav je položaj mladih Roma i Romkinja u odnosu na njihove vršnjake u oblastima koje istraživanje obrađuje – obrazovanju, zapošljavanju, stanovanju, zdravlju, kulturi, informisanju, aktivizmu i učešću u donošenju odluka.
Bez posebnih podataka o Romima teško je videti nejednakosti
Ovo je posebno značajno imajući u vidu da samo istraživanje prepoznaje socijalnu uključenost mladih kao jednu od važnih oblasti omladinske politike. Ex-post analiza navodi da su Strategijom bile obuhvaćene različite kategorije mladih kojima je potrebna dodatna institucionalna podrška, ali i upozorava da u praksi nije uspostavljen sistem koji bi omogućio njihovo sistematsko uključivanje u kreiranje i praćenje javnih politika.
Autori analize posebno navode da nedostatak javno dostupnih izveštaja, indikatora učinka i objedinjene baze podataka otežava procenu efekata Strategije kada je reč o mladima iz socijalno ugroženih kategorija. Zaključak analize je da bi socijalna uključenost mladih u narednom periodu trebalo da bude tretirana kao trajna javna politika, a ne samo kroz pojedinačne projektne intervencije.
Mladi generalno vide malo perspektive
Rezultati istraživanja pokazuju da gotovo 90 odsto mladih smatra da mladi u Leskovcu nemaju jednake šanse za razvoj kao njihovi vršnjaci u drugim gradovima Srbije. Čak 63,8 odsto ispitanika navelo je da planira da u naredne dve godine napusti Leskovac na duže vreme.
Problemi su posebno izraženi na tržištu rada. Više od 80 odsto mladih ne vidi mogućnost da se nakon školovanja zaposli u Leskovcu, dok 92,7 odsto smatra da posao u struci nije moguće dobiti bez veze ili poznanstva.
Istovremeno, gotovo polovina mladih nije ni stambeno ni ekonomski samostalna, dok svega 18,3 odsto navodi da je potpuno nezavisno od roditelja.
Svi ovi podaci predstavljaju važnu sliku položaja mladih u Leskovcu. Ali bez podataka razvrstanih prema nacionalnoj pripadnosti ostaje otvoreno pitanje da li i u kojoj meri iste probleme, ili dodatne prepreke, imaju mladi Romi i Romkinje.
Podaci o različitim grupama važni za kvalitetnu omladinsku politiku
Istraživanje pokazuje da mladi žele veće učešće u odlučivanju, ali i da nemaju veliko poverenje da će njihove predloge donosioci odluka zaista uzeti u obzir. Skoro 90 odsto ispitanika ne veruje da će njihovi predlozi biti uvaženi prilikom donošenja važnih odluka.
Upravo zbog toga, uključivanje mladih iz različitih društvenih grupa u istraživanja i javne politike od posebne je važnosti. Bez izdvojenih podataka o Romima i Romkinjama teško je utvrditi da li su postojeće mere za mlade jednako dostupne svima i da li odgovaraju potrebama različitih grupa.
Istraživanje je trebalo da posluži kao osnova za buduće mere omladinske politike u Leskovcu, zasnovane na podacima, a ne na pretpostavkama.
Zato pitanje koje ostaje nakon objavljivanja rezultata nije samo kakva je situacija mladih u Leskovcu, već i da li se u toj opštoj slici dovoljno jasno vide mladi Romi i Romkinje.
Za odgovor na to pitanje potrebni su dodatni podaci i istraživanja koja bi položaj mladih analizirala i prema nacionalnoj pripadnosti, posebno u oblastima obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja, zdravlja, diskriminacije i učešća u društvenom životu.
