Procena broja Roma u Srbiji ponovo je otvorila ozbiljnu raspravu nakon što je na skupu u Nišu istaknuto da se zvanični podaci i stvarno stanje na terenu dramatično razlikuju. Prema poslednjem popisu, u Srbiji je evidentirano nešto više od 131.000 Roma, ali stručnjaci upozoravaju da u zemlji zapravo živi od 250.000 do čak 600.000 pripadnika romske zajednice.
Na skupu održanom u Nišu, dopisna članica SANU Mirjana Rašević istakla je da se razlike u brojkama ne mogu objasniti jednim faktorom. Ona navodi dve ključne grupe razloga:
- Problemi u prikupljanju podataka — nedostatak poverenja, otežana komunikacija i ograničenja u metodologiji popisa.
- Društveno-istorijski pritisci — višedecenijska diskriminacija, siromaštvo, loši uslovi života i fenomen „etičke mimikrije“, odnosno prikrivanja identiteta radi lakšeg snalaženja u društvu.
Rašević je naglasila da su zvanične brojke gotovo sigurno potcenjene i da se realna slika može sagledati tek kombinovanjem statistike i terenskih istraživanja.
„Nije jednostavno biti Rom u etnocentričnom društvu“
Direktor Jurom centra Osman Balić podsetio je da se popisi u Srbiji sprovode već 90 godina, ali da se rezultati i dalje ne poklapaju sa realnošću. Prema njegovim rečima:
- izjašnjavanje o romskom identitetu i dalje je osetljivo i rizično,
- mimikrija više nije izgovor, već posledica političkih pritisaka, nacionalizma i ekstremizma,
- asimilacija postaje „racionalan odgovor“ na društveni kontekst.
Istorijski podaci govore sami za sebe
Najviše Roma u Srbiji popisano je 2011. godine — 147.604, dok je najmanje evidentirano 1961. godine — svega 9.826. Ovakve oscilacije dodatno potvrđuju da popisi ne uspevaju da obuhvate stvaran broj pripadnika zajednice.
