Dok svet tone u globalnu krizu u kojoj više niko nije bezbedan, ljudska prava se svode na apstraktnu moralnu kategoriju, demokratija postaje lažni etički okvir, a bezbednost tek apel na generičko „hakovanje“ ličnosti i kolektivne svesti.
Ovo pišem kao Milorad Popović, direktor za komunikaciju Nacionalne asocijacije romskih novinara (NARON), u trenutku kada je postalo očigledno da se svet nalazi u fazi otvorenog gaženja međunarodnog prava. Ljudska prava koriste se kao dekor, a ne kao obaveza. Hapšenje predsednika Venecuele, događaj koji je već deo javne i političke realnosti, snažan je simbol poretka u kojem sila zamenjuje pravo, a pravila važe samo za one koji nemaju moć da se odbrane. Kada se međunarodno pravo primenjuje selektivno, ono prestaje da bude garant bezbednosti i postaje sredstvo političke discipline.
U takvom svetu niko više nije bezbedan.
Ali globalna nestabilnost ne ostaje na nivou država i političkih lidera. Ona se preliva na društva, zajednice i pojedince. Prvi stradaju oni koji su istorijski marginalizovani, a Romi su, nažalost, među prvima.
Anticiganizam i fašizam danas ne dolaze kao iznenađenje. Oni se hrane strahom, siromaštvom i ravnodušnošću.
U takvom ambijentu, izdaja postaje jednako opasna kao i otvorena mržnja.
Posebno bolna i opasna pojava jeste unutrašnja erozija romske zajednice u Srbiji, u kojoj se nacionalni interes, politička svest i istorijsko pamćenje sve češće prodaju za kratkoročnu korist. Paket humanitarne pomoći i crvena novčanica od 1.000 dinara postali su valuta za kupovinu glasova, ali i za prodaju ideologije, dostojanstva i budućnosti. To nije samo politička korupcija – to je duboka moralna kriza. Kada se glas proda, ne prodaje se samo izborna volja, već i borba predaka koji su decenijama, često bez ikakve zaštite, branili pravo na ime, jezik, kulturu i identitet.
U Srbiji Romi formalno imaju prava, ali suštinski ostaju politički nevidljivi i bez stvarne moći. Ta praznina ne nastaje slučajno. Ona se održava sistemskom kupovinom tišine, fragmentacijom zajednice i podsticanjem zavisnosti umesto osnaživanja.
Oni koji zarad ličnog interesa prodaju romske glasove ne izdaju samo sopstvenu zajednicu, već i samu ideju političke slobode. Izdaja, kada postane normalizovana, razara zajednicu iznutra daleko efikasnije nego bilo koji spoljašnji neprijatelj.
Fašizam ne jača samo zahvaljujući onima koji ga otvoreno zagovaraju, već i zbog onih koji ćute, pristaju ili se prodaju.
U svetu u kojem se ljudska prava prizivaju dok se istovremeno krše, a međunarodno pravo zamenjuje sila, politička neosvešćenost postaje bezbednosni rizik.
Neorganizovana i potkupljena zajednica ostaje laka meta – bez glasa i bez zaštite.
Zato je ovo jasan politički stav i poziv na buđenje. Romska zajednica u Srbiji mora prestati da bude objekat tuđih interesa i postati subjekt sopstvene politike.
Glas nije milostinja, niti roba. Glas je oružje dostojanstva i odgovornosti.
Bez političke svesti, bez solidarnosti i bez odbacivanja izdaje kao „normalne prakse“, nema ni bezbednosti, ni budućnosti.
U vremenu kada se ruše međunarodni principi, jedino što ostaje jeste lični i kolektivni integritet.
NARON će nastaviti da izveštava moralno i objektivno, da govori jasno i bez kalkulacija, jer istina, koliko god bila teška, ostaje jedina zaštita koju još imamo. A kada se i ona proda, tada – zaista – niko više nije bezbedan.
ROMinfomedia / Milorad Popović
