ROMKINJE za život bez nasilja(VIDEO)

Romsko žensko udruženje „Leskovačke Romkinje“ u partnerstvu sa Centrom za socijalni rad Leskovac realizovao je projekat „Romkinje-Za život protiv nasilja!“ koji je podržan u okviru programa „PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu”.

Cilj projekta je doprinos unapređenju pristupa, prevenciji i suzbijanju nasilja nad Romkinjama u porodici i partnerskim odnosima putem informisanosti i edukacije o rodno zasnovanom nasilju u gradu Leskovcu. Tokom realizacije projketa radiće se internet kampanja, kao i kampanja po romskim naseljima u direktnom kontaktu sa ženama.

U okviru projketa nastao je video sadržaj koji možete pogledati u priloženom videu.

Nedovoljna informisanost, patrijarhalan način života, kao i osećaj straha i sramote, samo su neki od razoga zbog čega žene Romkinje trpe nasilje u porodici. Nasilje nad ženama, samo zato što su žene, ozbiljan je oblik kršenja Ijudskih prava žena, čija je učestalost u državama Zapadnog Balkana veoma visoka. Svaka druga žena u Srbiji doživela je neki oblik rodno zasnovanog nasilja od strane partnera, najmanje jednom tokom života. Nešto manje od polovine žena ima iskustvo psihološkog nasilja, 22% žena je bilo izloženo fizičkom i/ili seksualnom nasilju, a 12% njih je preživelo ekonomsko nasilje, pokazuju rezultati istraživanja koje je sproveo OEBS u Srbiji.

U romskoj populaciji, rodne nejednakosti su izuzetno izražene i uz druge nepovoljne socio- ekonomske faktore (pre svega siromaštva), predstavljaju izvor izuzetno visoke rasprostranjenosti nasilja nad ženama Romkinjama pokazuju rezultati koje je sprovela Romska ženska mreža Srbije.

Istraživanje pokazuje da je više od dve trećine Romkinja bilo izloženo psihološkom nasilju najmanje jednom u toku života, a isti procenat romskih žena ima iskustvo fizičkog nasilja. Svaka četvrta Romkinja je najmanje jednom tokom života bila prinuđena na seksualni odnos. Čak 40% Romkinja izloženo je ekonomskom nasilju od strane partnera. Nasilje nad ženama, posebno porodično nasilje, je duboko ukorenjen i široko rasprostranjen društveni problem. Romska zajednica živi tradicionalno u patrijarhalnom društvu. Od žena se očekuje da ne govore o nasilju sa kojim se suočavaju jer je to „njihova sramota i njihov problem“ smatrajući je nesposobnom. Smatra se da su žene odgovorne za održavanje i brigu u porodici, te da treba trpeti bračne „probleme“ i ostati u braku zbog dece. Razlog za neprijavljivanje i obraćanje sudu ili nadležnim institucijama Romkinje najčešće navode strah od nasilnika, zatim osećaj sramote da prijavljuje svog partnera jer živi s njim i imaju zajedničku decu, ali i nedostatak finansijskih sredstava.

Za mnoge romske devojčice period detinjstva se završava veoma rano – prislnom „udajom“. Dve trećine Romkinja stupilo je u zajednicu pre navršenih osamnaest godina, a 30% njih je primorano na zajednicu dok je bilo u uzrastu između 13 i 15 godina. Ova štetna praksa ima ekstremno negativne posledice na devojčice – direktan je uzor ranog napuštanja obrazovnog sistema i maloletničkih trudnoća, koje su povezane sa brojnim rizicima i bebe. Romkinje koje su maloletne prisiljene da stupe u partnersku zajednicu izložene su znatno većem riziku od rodno zaskovanog nasilja.

Istraživanje UNICEF-a iz 2021.godine potvrdilo je rašireno postojanje prakse dečijih brakova u romskim zajednicama. Istovremeno, ustavnovljeno je da modaliteti, uzroci i sama zastupljenost ove prakse znatno variraju u odnosu na zajednice u kojima je istraživanje rađeno. Devojčica koja je stupila u brak pre fizičke i reproduktivne zrelosti izloženija je zdravstvenim problemima, koji mogu imati dugoročne posledice tokom života, ali je izloženija i nasilju u porodici i seksualnom zlostavljanju, kao i preteranom fizičkom radu i naporu.

Najčešći, a najskriveniji vid nasilja je nasilje muškaraca nad ženama. Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama – CEDAW – definiše nasilje prema ženama na “bilo koji čin nasilja temeljen na osnovama pola koji ima za rezultat ili može imati za rezultat fizičku, seksualnu ili psihičku povredu ili patnju žene, uključujući pretnje izvršenja takvih dela, prisilu ili samovoljno uskraćivanje slobode, bilo u javnom ili privatnom životu.”

Istraživanje „Krivično delo nasilja u porodici u sudskoj praksi – nove tendencije i izazovi“, čiji su autori profesorke pravnih nauka dr Natalija Žunić, dr Nevena Petrušić i dr Vida Vilić, pokazuje da je preko 95% izvršilaca muškog pola. Uglavnom su to oženjeni muškarci, najčešće nezaposleni, starosti od 33 godine do 56 godina sa dvoje ili više dece. Preko 40% konzumira alkohol, 20% opojne droge, a čak 60% njih bilo je u alkoholisanom stanju kada je vršilo nasilje. Žrtve nasilja su žene bez obzira na godine starosti, udate ili razvedene, a beleži se i porast nasilja nad ženama starijim od 65 godina. Najveći broj žrtava ima dvoje ili više dece. Većina žrtava bila je u partnerskim odnosima sa počiniocem krivičnog dela.

Nasilje je strukturirani, sastavni deo procesa socijalizacije žena i svakodnevnog iskustva žena u patrijarhalnom sistemu. Nasilje deluje kroz dominaciju, represiju i uzurpaciju ženskog tela, nasilje je ispisano i utisnuto u tela žena. To je jedan od moćnijih i perfidnijih instrumenata, jer prisiljava one koje su preživele nasilje da integrišu iskustvo nasilja u svoju svet, u svoje životne koncepte. Nasilje je instrument kojim se osigurava dominacija i moć. U članu 1 Deklaracije o eliminaciji nasilja protiv žena (UN, 1993.) nasilje protiv žena je definisano kao „svaki čin nasilja na osnovi razlike u polovima koji rezultira u fizičkom, seksualnom ili psihičkom povređivanju ili zlostavljanju žena, uključujući i pretnje, prinudu ili namerno lišavanje slobode, koje se može pojaviti u privatnom ili društvenom životu“.