Pučka pravobraniteljica u izveštaju za 2022. godinu ističe da je bilo oko 3.000 pritužbi građana, najviše zbog prava na zdravlje, diskriminaciju i pravdu, a udruženja upozoravaju na nastavak nasilnog postupanja prema migrantima, kršenje reproduktivnih prava žena i diskriminaciju Roma.
U analizi stanja ljudskih prava i sloboda u Hrvatskoj za 2022., pučka pravobraniteljica Tena Šimonović Einwalter navodi preporuke za jačanje i zaštitu ljudskih prava kojih je u najnovijem izveštaju čak 170. Sa druge strane, pak, ističe da je najviše pritužbi primljeno u području prava na zdravlje gdje su se građani obraćali zbog neadekvatnog i neblagovremenog liječenja, propusta u informisanju pacijenata, neadekvatne komunikacije lekara i nejasnoća u postupanju po njihovim pritužbama.
Dva medijski eksponirana slučaja u kojima su osobe koje su tražile zdravstvenu zaštitu ili njihovi bližnji izašli u javnost sa iskustvima su oni Mirele Čavajde i Vladimira Matijanića. Ovi su slučajevi otvorili niz pitanja o dostupnosti, kvaliteti i pravovremenosti zdravstvene zaštite, kao i načinu postupanja zdravstvenog sistema te su prilika i da se ukaže na sistemske probleme, ističe se u izveštaju.
„U slučaju Mirele Čavajde, povodom koje je u maju organizovan protestni skup podrške, utvrdili smo nedostupnost zdravstvene zaštite u slučajevima prekida trudnoće nakon isteka 22 nedelje od začeća, kada je prekid zakonom dozvoljen. , budući da je gospođa Čavajda zdravstvenu zaštitu morala da potraži van Republike Hrvatske, u Sloveniji“, navodi se u izveštaju.
Preporuka Ministarstvu zdravlja da obezbedi informacije o prekidu trudnoće
Zbog toga je data preporuka Ministarstvu zdravlja da pacijentkinjama koje zahtevaju prekid trudnoće obezbedi informisanje i dostupnu i pristupačnu zdravstvenu zaštitu u svim slučajevima kada je prekid trudnoće dozvoljen Zakonom o zdravstvenim merama za ostvarivanje prava na slobodno odlučivanje. na porođaju.
Prepoznavanje ovog problema za Hinu je komentiralo i udruženje Roda, koje se zalaže za dostojanstvenu trudnoću, roditeljstvo i djetinjstvo u Hrvatskoj.
„Slučaj Mirele Čavajde pokazuje do koje mere je zdravstveni sistem u javnom sektoru urušen po pitanju reproduktivnih prava žena. U njenom slučaju Republika Hrvatska joj nije pružila zdravstvenu zaštitu zagarantovanu hrvatskim zakonima i međunarodnim aktima kojih je Hrvatska potpisnica“, rekla je Branka Mrzić Jagatić iz udruženja Roda.
Ona je dodala da je informacija o slučaju dostavljena preko inicijative Dosta! upućena specijalnim izvestiocima UN koji su takođe zatražili izjavu hrvatskih vlasti. On takođe zaključuje da još nisu imali vremena da istraže kako je hrvatska vlada u svom odgovoru UN izjavila da su preduzeti određeni koraci za unapređenje prakse. „Međutim, čekamo tematski sastanak sa Ministarstvom zdravlja koji nam je obećao ministar Beroš“, zaključuje on.
S druge strane, u Ombudsmanovoj analizi stanja ljudskih prava i sloboda u Hrvatskoj, istaknuto je i poglavlje o tražiteljima međunarodne zaštite i ilegalnim migrantima. Ističe se i da je prošle godine došlo do smanjenja broja pritužbi na „odguravanje” imigranata, ali i da organizacije civilnog društva i dalje izveštavaju o prikupljenim svedočenjima o „odguravanju” i nemogućnosti traženja međunarodnog zaštite.
Najveći broj zahteva za međunarodnu zaštitu od 2004. godine.
„Tokom 2022. godine zabeležen je najveći broj zahteva za međunarodnu zaštitu od 2004. godine, odnosno od donošenja prvog Zakona o azilu. Tokom godine to je zatražilo 12.827 lica, od čega 10.087 u stanicama granične policije i 137 u aerodromskim policijskim stanicama“, ističe se u izveštaju Zaštitnika građana.
Ovu informaciju za Hinu je prokomentarisao Centar za mirovne studije (CMS), organizacija koja se najviše bavi zaštitom prava i statusa migranata u Hrvatskoj.
„Izuzetno mali broj odobrenih međunarodnih zaštita u Hrvatskoj tradicija je MUP-a. Naime, prema zvaničnoj statistici MUP-a, Hrvatska je u poslednjih 12 godina pružila međunarodnu zaštitu samo 1.039 osoba. Takav trend je nastavljen i u prošloj godini, kada je od ukupno 12.872 zaprimljenih zahtjeva za azil dobila samo 21 osobu“, ističe Antonija Pindulić iz CMS-a. Ona je prokomentarisala i prošlonedeljni izveštaj Amnesti internešenela (AI), prema kojem Hrvatska nastavlja da se ponaša nasilno prema ilegalnim migrantima.
