Nagradu je dobila Zita Moldovan, novinarka, glumica i modna dizajnerka iz Rumunije. Ona je jedan od suosnivača prvog romskog teatra u Rumuniji Giuvlipen Theatre Company. Tokom 15-godišnje karijere Zita je bila izuzetno aktivna u romskom pokretu, radeći za razne kampanje za prava Roma.
Nagrada “Tajsa” odaje priznanje romskom pojedincu koji – crpeći iz romske kulturne baštine – obogaćuje romsku umetničku i kulturnu scenu, i oblikuje i iznova osmišljava oblike romskog kulturnog izražavanja za narednu generaciju.
Timea Junghaus izvršna direktorka ERIAC, uz predstavljanje svih nominovanih za ovu prestižnu nagradu, rekla je da je nagrada namenjena za izvanredne individue, koji su vodeći glasovi romskog pokreta našeg doba. Dodala je da je cilj nagrade da podstakne hrabrost i romski ponos ali i da promoviše kreativnost i raznovrsnost romske kulture.
Željko Jovanović direktor Kancelarije za romske incijative podsetio je da je ovo druga po redu ovakva vrsta ceremonije i da je prava održana 2019. godine u Berlinu. Naglasio je da je Beograd drugi dom i istakao da je on rođen i odrastao ovde.
“Odrastao sam u zemlji lidera, koji su uticali na romski pokret na međunarodnom nivou”, rekao je Jovanović i istakao da su upravo ti lideri otvorili put njemu i novim generacijama Roma.
Ocenio je da su krvavi ratovi na ovim prostorima i nacionalna propaganda, koja ih je pratila, inficirala i Rome na ovim prostorima jer su počeli da se dele, na primer, na srpske, muslimanske ili neke druge Rome.
“ERIAC je vakcina za tu vrstu bolesti”, naglasio je Jovanović. Dodao je da je ova svečanost i poruka svima da se lepota i kultura Roma prenosi iz generacije u generaciju i da kao takva ona ne poznaje granice.
“Ovo je poruka i za ceo region da romska kultura ima univerzalni karakter”, dodao je on uz nagoveštaj da se ovakvim vidom aktivnosti otvaraju vrata ujedinjena Roma, a ne podele.
Sonja Liht predsednica Fondacije BFPE za odgovorno društvo je istakla da je ova ceremonija jedan od najuzbudljivijih trenutaka u njenom višedecenijskom praćenju i učešću da se romska zajednica izbori za ravnopravan položaj u društvu i u kojom njene pripadnice i pripadnici stasavaju i bore se za opstanak i bolji život svoje dece i zajednice.
“Mnogi od njih umetničkim stvaralaštvom doprinose sveukupnoj kulturi i razvoju svojih društva. Radost i ponos stvaralaštva doživela sam u punoj meri na smotri kulturnih dostignuća Roma Srbije u Aleksincu 1979. godine – manifestaciji koju je pet godina ranije pokrenuo u Nišu jedan od najvećih romskih aktivista u Srbiji i na Balkanu – Said Balić. Za razliku od te radosti razgovor o položaju Roma je bio ispunjen strahom učesnika da progovore o svojim problemima i sa zebnjom da će dotaknuti još prisutni rasizma u našem društvu. To osećanje teskobe i straha me je podstaklo da se posvetim istraživanju Roma, tada u bivšoj Jugoslaviji, pre svega kršenju osnovnih ljudskih prava. Kao Jevrejka rođena posle Drugog svetskog rata, kojoj je Holokaust uništio skoro celokupnu mnogobroju porodicu nisam mogla, a ne mogu ni danas, da pristanem da bilo ko u mojoj zemlji ali ni na Balkanu, ni u Evropi, bude izložen zlu rasizma, ksenofobije i nacionalizma”, naglasila je Liht. Dodala je da je u protekle četiri decenije mnogo promenjeno u životu Roma i Romkinja. S jedne strane, ističe ona, nakon pada Berlinskog zida naročito u zemljama bivšeg komunizma došlo je do ogromnog rasta nezaposlenosti Roma.
“Oni su bili na čelu žrtava tranzicije i platili su visoku cenu. S druge strane, sve veći broj Roma i Romkinja završavaо je srednje škole i fakultete i tako je stasavala jedna nova generacija onih koji su bili uspešni u svojim profesijama i posvećeni emancipaciji svoje zajednice. Taj preokret su u mnogome podržale Evropska komisija i druge evropske institucije kao i brojni državni i privatni donatori. Posebno bih istakla ulogu Džordža Sorosa i njegove fondacije koja je zajedno sa Svetskom bankom bila pokretač Dekade Romske inkluzije, romskog obrazovnog fonda i inicijative za razvoj romskog preduzetništva”, rekla je Liht.
Na cermoniju su nastupili brojni sveki poznati romski muzičari poput grupe “Pretty Loud”, dobitnici nagrade za world music Onet le Chateau – Danijel i Darko Piler, svetski sopran Nataša Tasić – Knežević, internacionalni džez viruozi Sandro Roi & Landsberger Trio, džez pevačica Rija Najt kao i pevačice Silvija Nešić i Aleksandra Aleksandrović.
Izvor: Novi Magazin
Comments are closed.