Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je danas u Nišu da su starije žene na selu nedovoljno vidljive i da su ugrožene, kao i da im je najpre potrebno pružiti snažnu i kontinuiranu podršku kako bi se upoznale sa svojim pravima, a potom i dobile mogućnost da ta prava ostvare.
Predstavljajući „Poseban izveštaj Zaštitnika građana o zastupljenosti usluga socijalne i zdravstvene zaštite za starije žene koje žive na selu“, Pašalić je istakao da je postojeći normativni okvir za ostvarivanje prava te kategorije žena veoma dobar, ali da one ne mogu da dođu u priliku da poboljšaju svoj status.
„Jedna od ključnih prepreka koja stoji između starijih žena na selu i dostupnosti njihovih prava, koja im garantuje zakon odnosi se na njihovu digitalnu sposobnost, kao i mogućnost da uopšte poseduju savremene elektronske uređaje“, naglasio je Pašalić.
Prema njegovim rečima, neophodno je da nadležne institucije, uključujući i lokalne samouprave ulože dodatni napor kako bi starije žene na selu dobile priliku da ostvare svoja prava, jer se one još uvek, i to u velikoj meri, suočavaju sa siromaštvom, diskriminacijom i nasiljem.
Zaštitnik građana je takođe istakao da ta ranjiva grupa ne uživa u potpunosti socijalna i zdravstvena prava i to najpre zbog zbog nedostatka posebnih usluga i servisa podrške, uključujući i usluge socijalne zaštite, kao i zbog otežanog pristupa zdravstvenim ustanovama.
Pašalić je podsetio i da starije žene na selu retko imaju stalna primanja i ličnu imovinu, kao i da je gotovo nepostojeći njihov uticaj na razvoj lokalnih politika, ili pri donošenju odluka koje direktno utiču na njihove živote.
Potrebno je afirmisati prava starijih žena na selu i ohrabriti ih da svoja prava koriste, jer su one dragocen resurs i poseduju znanja i veštine koja u velikoj meri doprinose ne samo održanju, već i razvoju lokalnih zajednica i društvu u celini“, rekao je Pašalić.
Predsednica udruženja „Snaga prijateljstva – Amity“ Nadežda Satarić naglasila je da je socio-ekonomski položaj starijih žena na selu znatno nepovoljniji od onih koje žive u gradskim sredinama, da mnoge od njih nemaju stalna primanja ili penziju, kao i da većina tih žena trpi ekonomsko nasilje.
Prema njenim rečima, popis iz 2022. godine pokazuje da je u Srbiji registrovano 836.000 žena starijih od 65 godina, i da njih oko 336.000 živi na selu. „Prema istim podacima, u seoskim sredinama živi 74.000 žena starijih od 80 godina i to najviše u samačkim domaćinstvima“, rekla je Satarić i dodala da su starije žene na selu u mnogo nepovoljnijem položaju od starijih muškaraca u seoskim sredinama.
