Više od 130.000 građana Srbije na poslednjem popisu izjasnilo se kao Romi. Ipak, broj Roma do sada se nije pretvarao u odgovarajuću političku snagu. Pred izbore 25. oktobra pitanje više nije ko će Romima obećati podršku, već ko će njihov glas pretvoriti u konkretan politički rezultat.
Romski birači predstavljaju ozbiljan izborni potencijal. Ali potencijal bez organizacije ostaje samo broj. Velike političke stranke računaju na romske glasove, romske stranke računaju na podršku zajednice, a birači imaju pravo da znaju šta za svoj glas dobijaju.
Predstojeći izbori zato treba da budu više od još jedne kampanje. Pitanje je jednostavno: ko će posle izbora imati mandat da govori u ime Roma i šta će taj mandat doneti romskoj zajednici?
Izborne liste nacionalnih manjina imaju poseban položaj. Ne podležu opštem izbornom pragu od tri odsto, a njihovi količnici se pri raspodeli mandata uvećavaju za 35 odsto. To romskim političkim akterima daje ozbiljan prostor za parlamentarnu borbu. Ali istovremeno nameće i odgovornost – ako se romski birači podele između više lista, politička snaga se rasipa.
Zato predstojeći izbori nisu samo test birača. Oni su test i za romske političke organizacije. Ko može da okupi ljude oko jasnog programa? Ko može da napravi politički dogovor? Ko može da ponudi kandidate kojima zajednica veruje? I ko je spreman da za svoj mandat odgovara i posle izbora?
Godinama velike stranke traže podršku Roma. Ovoga puta romski birači imaju puno pravo da postave konkretna pitanja: šta će biti urađeno za zapošljavanje Roma, obrazovanje, stipendije, stanovanje, zdravstvenu zaštitu, borbu protiv diskriminacije, zaštitu romskih žena i dece, uključivanje Roma u institucije i podršku romskim medijima?
To nisu predizborne teme koje treba pomenuti u jednoj rečenici. To moraju biti jasne političke obaveze, sa rokovima, programima i odgovornošću.
Posebno će biti važno pitanje autentičnosti manjinskih lista. Nacionalni savet romske nacionalne manjine nije politička stranka i njegova uloga ne treba da se meša sa partijskom politikom. Istovremeno, izmene izbornog zakonodavstva iz 2026. godine dodatno su precizirale uslove za manjinske liste, uključujući pitanje kandidata koji su javno prepoznati kao aktivni članovi nemanjinskih političkih stranaka.
Zato je legitimno pitanje svakog romskog birača: da li glasam za romsku političku opciju ili za veliku stranku koja je na svoju listu stavila romskog kandidata?
To nije ista stvar.
Romski kandidat na listi velike stranke predstavlja politiku stranke koja ga je kandidovala. Romska politička lista svoj rezultat gradi direktno među romskim biračima i od njih dobija politički legitimitet. Razlika je važna posebno onda kada se nakon izbora bude odlučivalo o podršci budućoj vlasti.
Ako parlamentarni rezultat bude tesan, jedan ili dva mandata mogu imati veliku političku težinu. Tada romski poslanik ne bi trebalo da bude samo broj u skupštinskoj sali. Može biti deo pregovora o formiranju vlasti i za romsku zajednicu otvoriti prostor da se traže konkretne mere.
Podrška budućoj vlasti tada mora imati sadržaj. Ne ličnu funkciju, ne fotografiju sa partijskim liderom i ne još jedno obećanje, već jasne obaveze – šta se radi, kada se radi i iz kog budžeta.
Politička snaga Roma neće se, međutim, meriti samo u Beogradu. Leskovac, Niš, Vranje, Beograd i druge sredine sa većim brojem romskih birača biće važni za izborni rezultat. Tamo će se videti ko ima ljude na terenu, ko ima poverenje građana i ko je sa zajednicom radio tokom cele godine, a ne samo tokom kampanje.
Romske stranke ne moraju da imaju iste programe niti moraju svi Romi da glasaju isto. Ali postoji minimum interesa oko kojeg bi politički dogovor trebalo da bude moguć.
Pred 25. oktobar zato treba otvoreno reći ono što se godinama izbegava: romski glas ima političku vrednost.
Ko ga traži, treba da kaže šta za njega nudi.
Ko ga dobije, treba da pokaže šta je za Rome uradio.
A ko želi da govori u ime romske zajednice, mora da bude spreman da joj polaže račun.
25. oktobar nije samo pitanje koliko će Roma izaći na izbore. Pitanje je koliko će njihov glas biti organizovan, politički prepoznat i pretvoren u konkretan rezultat.
Romski glas nije poklon. On je mandat.
Zoran Saitović
ROMinfomedia
