Sporan algoritam sistema „Socijalna karta“, niski iznosi socijalnih davanja, kao i masovna kršenja radnih prava, naročito u prosveti, samo su deo problema u oblasti ekonomskih i socijalnih prava koje je Evropska komisija navela u svom novom godišnjem izveštaju o Srbiji. Evropska komisija se u izveštaju u velikoj meri oslanja na komentare koje joj je prethodno dostavila Inicijativa A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava.
U dokumentu se iznosi izuzetno nepovoljna ocena politike države u oblasti zaštite ranjivih grupa i borbe protiv diskriminacije. Kao što je Inicijativa A 11 istakla u svojim komentarima, prethodnu godinu obeležila su ozbiljna kršenja radnih prava, uključujući nezakonita umanjenja zarada zaposlenih u prosveti.
Zastareli zakoni i ograničena prava radnika
Evropska komisija podseća da Srbija i dalje nije započela izradu novog Zakona o radu, niti Zakona o štrajku, iako su oba propisa zastarela i ne obezbeđuju adekvatnu zaštitu radničkih prava. Komisija naglašava da su protesti i obustave rada prosvetnih radnika pokazali hitnu potrebu za izmenom Zakona o štrajku.
Nevidljivi algoritam i uskraćivanje pomoći
Posebna pažnja u izveštaju posvećena je registu „Socijalna karta“ i njegovom algoritamskom sistemu, koji je, kako se navodi, doveo do uskraćivanja prava na novčanu socijalnu pomoć za gotovo 60.000 građana u poslednje tri godine. Evropska komisija apeluje na Srbiju da obezbedi transparentnost rada algoritma, razvije efikasne pravne mehanizme zaštite i uspostavi nezavisni nadzor nad ovim sistemom.
Preporučuje se i izmena Zakona o socijalnoj zaštiti radi povećanja obuhvata i adekvatnosti socijalnih davanja, uključujući novčanu pomoć i dečji dodatak.
Diskriminatorni uslovi i višestruka diskriminacija žena
Evropska komisija ukazuje da su izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom iz septembra 2024. godine samo delimično poboljšale stanje, dok preporuke UN Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava iz 2022. godine o uklanjanju diskriminatornih uslova nisu sprovedene.
Takođe se ističe da Romkinje, starije žene, žene sa invaliditetom, izbeglice i interno raseljene žene i dalje doživljavaju višestruke oblike diskriminacije. U izveštaju se konstatuje i da prisilna iseljavanja Roma nastavljaju da se dešavaju protivno domaćim zakonima i međunarodnim standardima, dok su radna mesta romskih koordinatora, pedagoških asistenata i zdravstvenih medijatorki nestabilna i neujednačeno regulisana.
Slab institucionalni odgovor i ugrožena rodna ravnopravnost
Evropska komisija ocenjuje da je ukidanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti Srbija dodatno oslabila mehanizme zaštite jednakosti, jer su poslodavci oslobođeni obaveze da izveštavaju o rodnoj ravnopravnosti i jednakim zaradama. Komisija navodi i da je Zaštitnik građana u kontekstu studentskih i građanskih protesta reagovao sporo i neefikasno, dok je civilno društvo, uključujući Inicijativu A 11, pokrenulo inicijativu za njegovo razrešenje.
Protesti i zloupotreba sile
U izveštaju se detaljno analiziraju i građanski protesti koji su obeležili prethodnu godinu, uključujući i slučaj navodne upotrebe zvučnog oružja tokom velikog protesta 15. marta u Beogradu. Evropska komisija podseća da, iako je Evropski sud za ljudska prava izdao privremenu meru u ovom predmetu, vlasti Srbije još nisu preduzele kredibilne korake kojima bi opovrgle te navode.
Nastavljamo da pratimo stanje i izveštavamo
Inicijativa A 11 izražava zahvalnost što su brojna pitanja i kršenja prava, na koja smo ukazivali u svojim izveštajima i podnescima Evropskoj komisiji, našla svoje mesto u ovogodišnjem izveštaju. Nastavićemo da preduzimamo sve raspoložive korake kako bismo doprineli unapređenju ekonomskih i socijalnih prava građana i o tome redovno izveštavali domaću i međunarodnu javnost.
