Uprkos afirmativnim merama koje poslednjih godina omogućavaju veću uključenost mladih Roma i Romkinja u obrazovni sistem, broj romske dece, naročito devojčica, koja završavaju osnovno i srednje obrazovanje i dalje je mali. Razlozi su višeslojni – od siromaštva, kroz tradicionalne uloge, do nedostatka uzora.
Marina Simeunović, aktivistkinja i koordinatorka u razgovoru za Euronews Srbija objašnjava da je ovo upravo zbog kojeg je i osnovan “Bibija – Romski ženski centar i Inicijativa romskih studentkinja”, uz podršku UNICEF-a, jer je, kao je dodala, njihov cilj da romske devojčice dobiju potrebno mentorstvo kroz svoje obrazovanje. To je dalje proizvelo, objašnjava, i prvi mentorski program “Delimo”.
„To je inovativni program zasnovan na konceptu uzajamnog učenja i međusobne podrške. Naš cilj bio je da podržimo romske devojčice u njihovom obrazovnom putu tako što ćemo ih povezati sa ženama iz starijih generacija koje su prošle slične izazove“, kaže.
Program je započeo u maju 2024. godine i u prvoj fazi formirani su mentorski parovi, gde su starije Romkinje sa aktivističkim iskustvom pružale podršku mlađim obrazovanim devojkama. Te devojke su potom kreirale lokalne akcije u svojim zajednicama, a rezultati su, prema rečima Simeunović, bili izvanredni.
„Svaki mentorski par je osmislio svoj plan akcije. U okviru kampanje ‘Mesec romsko-ženskog aktivizma’, realizovano je čak 30 različitih aktivnosti širom Srbije. Od edukativnih radionica i uličnih performansa, do projekcija filmova i motivacionih govora – sve akcije bile su originalne, iskrene i posvećene lokalnoj zajednici“, kaže ona.
Poseban značaj programa ogleda se i u činjenici da su neke aktivistkinje po prvi put radile sa svojom zajednicom. To je bio korak ka stvaranju uzora – ne medijskih i dalekih, već prisutnih, živih, bliskih.
Zašto obrazovanje i dalje izostaje?
Statistike pokazuju da broj romske dece u obrazovanju opada, a posebno zabrinjava opadanje upisa Romkinja na visokoškolske ustanove. Simeunović objašnjava da je jedan od razloga i gubitak poverenja da obrazovanje može doneti stvarnu promenu.
“Mnogi u zajednici više ne veruju da visoko obrazovanje vodi ka boljem životu. Zato je važno da promovišemo one koje su uspele – ne kao izuzetke, već kao inspiraciju da je to moguće“, kaže.
Problem je, dodaje, duboko ukorenjen i složen i pre svega tiče se porodice i okruženja.
„Očekivanja porodice, patrijarhalna uloga devojčica, briga o domaćinstvu, pa čak i briga o stoci – sve to Romkinje izlaže dodatnim obavezama u ranom uzrastu. Tu su i rani brakovi, koji su, nažalost, i dalje prisutni. Potrebna je ozbiljna i dosledna primena zakona, posebno od strane centara za socijalni rad i policije„, kaže.
Porodica kao oslonac ili prepreka
Simeunović ističe da ključnu ulogu igra porodica – da li ona vidi obrazovanje kao šansu ili kao suvišan luksuz.
„Ako imate sreće da se rodite u porodici koja vas podržava, biće vam mnogo lakše da ostvarite svoje snove. Ali ako ne, onda moramo mi – sistem, zajednica, aktivistkinje – da pomognemo toj devojčici da veruje u sebe i svoje mogućnosti„, kaže.
Upravo zato Inicijativa radi na tri nivoa: sa devojčicama, sa porodicama, ali i sa institucijama koje često zakažu.
„Kada neko dete doživi neprijatnost u školi, roditelji odmah zauzmu distancu. Boje se. I tu se gubi motivacija, poverenje, snaga. Zato moramo da radimo na svim nivoima istovremeno“, naglašava Marina.
Jedan deo programa „Delimo“ podrazumevao je i snimanje tri video materijala u kojima visokoobrazovane Romkinje šalju poruke devojčicama.
„Htele smo da pokažemo različitost – devojke iz različitih krajeva, sa različitim profesijama. Sve one dele zajedničku poruku: obrazovanje je ključ za izlazak iz siromaštva“, kaže Simeunović.
Inicijativa romskih studentkinja danas okuplja više od 250 devojaka iz cele Srbije. To je mreža znanja, iskustva i podrške koja raste iznutra – i koja šalje jasnu poruku: romske devojčice mogu i treba da sanjaju velike snove.
Izvor: euro news
