Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov govorio je juče u Berlinu na Petom ministarskom sastanku zemalja Zapadnog Balkana o procesima integracije Roma i Romkinja u Republici Srbiji, kao i o narednim koracima u tom pravcu. Ministar je govorio u okviru Berlinskog procesa o primeni Deklaracije zapadnobalkanskih partnera o integraciji Roma u okviru procesa proširenja EU (Poznanjska deklaracija).
Obraćajući se okupljenima, ministar Žigmanov je rekao da je, prema ocenama međunarodnih organizacija i Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, poslednjih godina učinjen značajan napredak na unapređenju položaja Roma i Romkinja u našoj zemlji, te da je, uprkos i dalje prisutnoj diskriminaciji, sve manja socijalna distanca između većinskog i manjinskog romskog naroda.
Strateška dokumenta koje je usvojila Vlada Republike, a koja se odnose na inkluziju Roma i Romkinja, rekao je ministar Žigmanov, usklađena su sa ciljevima Deklaracije partnera Zapadnog Balkana o integraciji Roma i Romkinja u okviru procesa proširenja Evropske unije i Strateškim okvirom Evropske unije za Rome.
Ministar Žigmanov detaljno je govorio o integraciji romske nacionalne zajednice u Republici Srbiji u svim značajnim oblastima života – u obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvenoj zaštiti i stanovanju, zatim u pitanjima pribavljanja i izdavanja ličnih dokumenata, te o zaštiti od diskriminacije.
Što se obrazovanja tiče, ministar Žigmanov je naveo da se, u nedavno završenom šestom ciklusu praćenja Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije, pozitivnim ocenjuje napredak u obezbeđivanju bolje prisutnosti Roma u predškolskim ustanovama i školama, uvođenje Jedinstvenog obrazovnog broja za svakog učenika, podršku upisa u srednje škole putem posebnih mera i stipendija, te napredak u rešavanju problema nedostatka ličnih identifikacionih dokumenata za Rome.
Kao posebno značajno ministar je istakao formiranje Nacionalne asocijacije pedagoških asistenata čime je unapređeno njihovo angažovanje za podršku romskim učenicima. Tokom školske 2022/23. i 2023/24. godine angažovano je 28 novih pedagoških asistenata za pružanje podrške deci i učenicima romske nacionalnosti kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju. Ukupno u sistemu ima 272 pedagoška asistenta, 231 u osnovnim školama, 9 u srednjim školama, 32 predškolskim ustanovama.
U oblasti zapošljavanja, ministar je naveo da su sprovođenjem Akcionog plana uz Strategiju zapošljavanja, tokom 2023. godine dodeljene subvencije za samozapošljavanje, a time podržano 530 Roma (243 žene) u pokretanju sopstvenog posla. Dodatno je 73 Roma (40 žena) podržano u pokretanju sopstvenog biznisa dodelom subvencije za samozapošljavanje iz budžeta jedinice lokalne samouprave i AP Vojvodine. Broj korisnika mere podrške za pokretanje sopstvenog posla-subvencija za samozapošljavanje značajno je povećan sa 197 u 2019. godini na 530 korisnika (do sada) u 2024. godini, rekao je ministar.
Govoreći o stanovanju, ministar Žigmanov je naglasio da je Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja 2022-2030 naglašena važnost obezbeđivanja dostojanstvenog, priuštivog i desegregisanog stanovanja Roma, kroz legalizaciju objekata i unapređenje pristupa infrastrukturi na osnovu mapiranih potreba. Ova oblast je u velikoj meri podržana kroz IPA fondove. Između ostalog, naglasio je ministar, u okviru IPA programa Socijalno stanovanje i aktivna inkluzija, u prethodne tri godine 177 romskih porodica u 17 lokalnih samouprava je dobilo podršku u stanovanju kroz rekonstrukciju objekata, izgradnju stambenih jedinica i/ili kupovinu domaćinstava.
Kada je u pitanju pribavljanje i izdavanja ličnih dokumenata, primenom Pravilnika o obrascu prijave boravka na adresi ustanove ili centra za socijalni rad, Ministarstvo unutrašnjih poslova je tokom 2023. godine utvrdilo prebivalište za 413 lica, od kojih većina živi u neformalnim naseljima, nakon čega su pribavljena i lična dokumenta.
Što se antidiskriminacije tiče, rekao je ministar Žigmanov, poverenica za zaštitu ravnopravnosti je do sada dobila 428 pritužbi za diskriminaciju po osnovu nacionalne i etničke pripadnosti, među kojima je najveći broj pritužbi bio od strane romske nacionalne manjine (88%) i iznosio je 377. Državni organi u kontinuitetu organizuju informativne sastanke u romskim lokalnim zajednicama radi upućivanja na postojeće mehanizme zaštite od diskriminacije, dodao je ministar Žigmanov.
Sastanku u Berlinu prisustvovao je i državni sekretar prof. dr Rejhan Kurtović, a prisutnima su se obraćali i visoki zvaničnici Evropske komisije, ambasadori, savetnici za romska pitanja, i drugi. Ministar Žigmanov sreo se i sa ambasadorkom Srbije u SR Nemačkoj dr Snežanom Janković.
MLJMP R Srbije
Comments are closed.