Da li Romi mogu slobodno da se izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti na popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u Srbiji i zašto je to važno?
Srbija organizuje popis stanovništva, domaćinstava i stanova u periodu od 1-30. oktobra 2022. godine. Ova „statistička operacija“ koja se održava svakih deset godina, ima značajne implikacije za sve zajednice u zemlji. Istorijski gledano, mi Romi smo bili potcenjeni u svim zvaničnim popisima.
Za to postoje različiti razlozi: istorijsko ugnjetavanje i nepravda; strah od etničkog profilisanja; društvena stigmatizacija i asimilacija; etnički pristrasna metodologija i nejednakost u političkoj moći. Pored svega ovoga, teška situacija oko nesigurnog življenja, iseljavanja, nezaposlenja, dinamične migracije, obrazovnih razlika i jezičkih barijera dodatno doprinose ovim izazovima.
Kritično pitanje je: Da li će Srbija da bude zemlja u kojoj Romi slobodno mogu da izjasne svoju nacionalnu pripadnost?
ZABELEŽENI I POTCENJENI: Srbija prikuplja etničke i demografske podatke od 1866. godine.
Naš broj je zabeležen i potcenjen u svim dosadašnjim popisima. 25.543 Roma je zabeleženo na popisu stanovništva 1866. godine; 34.066 u 1884; 52.181 u 1948; 58.800 u 1953; 9.826 u 1961, 49.894 u 1971, 110.959 u 1981; 138.645 u 1991, 108,193 u 2002. i 147.604 u 2011. Podaci iz zvaničnih popisa nisu tačni, posebno zbog nekonzistentnosti demografskog kretanja i u poređenju sa drugim podacima javnih institucija i predstavnika Roma.
Znamo da nas ima mnogo više od 147.604 koliko je zabeleženo na poslednjem popisu u 2011. Nas Roma ima oko 500.000. Na poslednjem popisu se nije izjasnilo 220,735 i u kategoriji nepoznato još 99.714. Prema procenama u lokacijama u kojima su prebrojane ove dve kategorije, značajan broj čine Romi koji nisu deklarisani na popisu. Isto, procenjuje se da je između 150,000-200,000 Roma identifikovano kao druge zajednice, posebno u zajednicama sa značajnim prisustvom dominantne većine ili drugih manjina. Međutim, shvatili smo zašto se prikriva realan broj Roma. Ako popis pokaže da nas je manje, drugi će nastaviti da koriste naše resurse, često i protiv nas. Reč je i o većim mogućnostima za korupciju jer se sredstva koja bi bila namenjena za Rome rasipaju zbog statistike koja ne pokazuje gde su stvarni problemi i kome je najpotrebnija podrška države.
Ceo tekst možete pročitati na portalu Novi Magazin klikom OVDE.
