U protekla tri meseca globalni imperativ postao je sve ono što nam nedostaje – jedinstvo, empatija, sloga, humanost, volonterizam. Od početka rata na evropskom tlu, iako ih je pre (a i dalje se vode) bilo sijaset, napokon saosećamo jer svi smo mi Ukrajinci. Ipak, kao da svi Ukrajinci „nisu Ukrajinci”, piše Politika.
To se moglo videti na primeru ljudi poreklom s afričkog podneblja koji su na graničnim prelazima, bežeći iz ratom zahvaćenih ukrajinskih područja, doživljavali sve samo ne empatiju i humanost. Crnci koji su bežali iz Ukrajine spavajući goli život nisu jedini „tamnoputi” koji su diskriminisani. Romi iz Ukrajine dele istu sudbinu, a „Hjuman rajts voč” je na primeru Moldavije izvestio na koji način se ova „vrsta izbeglica” zbrinjava u tamošnjim prihvatnim centrima.
Ova organizacija je boraveći u glavnom gradu Kišinjevu saznala da u policijskoj statistici o izbeglicama smeštenim u jednom prihvatnom centru postoje dve kategorije – Romi i Ukrajinci. Oni izveštavaju da institucije u Moldaviji ciljano smeštaju romske izbeglice odvojeno od ostalih koji su pobegli od rata. Tamošnje vlasti dozvolile su da se diskriminacija primenjuje, štaviše, sugerisale su volonterima u prihvatnim centrima da se Romima onemogući prijem u zvanične smeštaje.
Američki državni sekretar Entoni Blinken imao je samo reči hvale kada je početkom marta posetio ovu malu bivšu sovjetsku republiku koja se nosi s ogromnim prilivom izbeglica, najvećim po glavi stanovnika. Rekao je da je prijem izbeglica u Moldaviji inspiracija za svet. Blinken je zemlji obećao američku pomoć i rekao da se dive velikodušnosti gostoprimstva, spremnosti da „budemo tako dobri prijatelji ljudima u nevolji”.
Međutim, međunarodna organizacija koja se fokusira na ljudska prava – kojima očigledno nemaju svi isti pristup – navodi da moldavske vlasti jesu ponudile podršku ljudima koji su napustili svoje domove, ali da to ne opravdava segregaciju romskih pripadnika. Diskriminacija na osnovu etničke pripadnosti ogleda se ugrubo u odvajanju Roma od ostalih „čistih Ukrajinaca” u smeštajnim centrima. Ukrajinski Romi doživeli su i neprijateljsko ophođenje od svojih zemljaka. Organizacija navodi da su pojedini Ukrajinci odbijali da se s Romima ukrcaju u autobuse koji su ih vozili ka drugim mestima u Evropi. Romske organizacije potvrdile su da je njihovim pripadnicima uskraćivan smeštaj, da ih je policija primoravala da stanu u poseban red, što je na upit „Hjuman rajts voča” negirao gradonačelnik Kišinjeva.
Međutim, organizacija je od pojedinih volontera koji su radili u centru „Moldekspo” saznala da su oni dobili instrukcije da to nije mesto za Rome. Kada bi pozvali druge centre da prime ljude, dobijali bi instrukcije nalik na – „prethodno se uverite da nisu Romi, da su belci ili čisti Ukrajinci”. Stereotipi o Romima isticani su tvrdnjama da oni plaše volontere, da uhode ljude, bave se trgovinom dece, kradu stvari.
„Hjuman rajts voč” izvestio je da su uslovi u areni gde su smeštali romske izbeglice lošiji u odnosu na druga mesta, a da su potom, sredinom marta, svi oni poslati u FRISPA. Ovaj centar služi samo za Rome, kako su doznali aktivisti organizacije, a koje neretko optužuju da nisu izbeglice i da žele da zloupotrebe humanitarnu pomoć.
Generalno je primetno da ne inspirišu podjednako sve izbeglice svet da „budu dobar prijatelj ljudima u nevolji”, kako reče Blinken. S manje žara su evropske vlade reagovale kada je reč o onima koji su prethodno dolazili iz Azije i Afrike i bežali od rata u Siriji.
Ne tako davno je poster s prikazanim izbeglicama u koloni prikazivan u Londonu kao glavni motiv bregzita, uz parolu: „Ne dozvolite da oni dolaze i uzimaju vam poslove.”
Ovaj problem nije primetan samo u Moldaviji, jednoj od najsiromašnijih evropskih zemalja, kojoj su poslanici Evropskog parlamenta izglasali dodelu statusa kandidata za članstvo – a sada je na državama članicama da taj status daju na samitu u junu. Evropski problem s rasizmom prema Romima stariji je od aktuelnog rata, a Džonatan Li iz Evropskog centra za prava Roma je za Radio slobodna Evropa rekao da se antiromski narativ s ratom povećao.
Moldavija je u poruci da nisu dobrodošli najočigledniji, ali ne i usamljen primer, kaže Li i dodaje da u svim zemljama koje se graniče sa Ukrajinom dobijaju izveštaje o slučajevima diskriminacije i nejednakog tretmana prema romskim izbeglicama. „Juraktiv” je izveštavao da ukrajinski Romi putuju između glavnih gradova Višegradske grupe jer im vlade tih zemalja ne daju istu pomoć kao drugima ili ih pritiskaju da idu dalje.
Izvor:Politika
Comments are closed.