Pesme 27 romskih autora na dva jezika, romskom i srpskom, nalaze se u upravo objavljenoj zbirci poezije (antologiji) dvojezičnog naziva „Romengo suno” – „Ciganski san”. Izdavač je Udruženje romskih pisaca Srbije, objavljivanje knjige omogućilo je Ministarstvo za kulturu.
Prepliću se u ovom dvojezičnom izdanju bliskosti i razlike dve poetike, lirike, gramatike, kao osoben doprinos dvema književnostima. Životne izazove i snove Roma, osećanja, razmišljanja ovde na 320 strana prikazuju pesme Rajka Đurića (nekadašnjeg urednika u „Politici”), Trifuna Dimića, Predraga Jovičića, Baje Saitovića, Desanke Ranđelović, Bajrama Halitija, Ištvana Farkaša, Gordane Đurić, Maje Jovanović, Jovana Nikolića i drugih autora.
Urednik te zbirke romski pesnik iz Užica Predrag Peđa Jovičić, autor šest samostalnih dvojezičnih knjiga poezije (do sada zastupljen u 33 zajedničke) iza koga su četiri decenije literarnog stvaranja, ističe da se ovim delom ostvaruje cilj i zadatak Udruženja romskih pisaca Srbije – okupljanje romskih stvaralaca.
– Uključeno je 27 romskih pesnika iz cele Srbije, uglavnom su to iskusni autori do sada iskazani. Poeziju pišu i mlađi romski pesnici, zato je sledeći zadatak udruženja da napravimo zajedničku zbirku pesama mlađih pesnika i pokušamo da im pomognemo u izdavanju – kaže za naš list Jovičić, dodajući:
– Nije lako u izdavačkoj delatnosti. A mi smo imali sreće da nam pomogne Ministarstvo za kulturu, koje nam je omogućilo izdavanje ove zbirke, po konkursu na kome smo učestvovali i u kome se u pozitivnom smislu promenila klima i stav da treba da pomognu nacionalnim manjinama, pogotovo nama Romima, kad je u pitanju izdavačka delatnost. Ovo je šira zbirka pesama, sa većim brojem zastupljenih pesnika. Biće dostupna u čitalištima više gradova.
Pisati romsku poeziju, posebno ovako dvojezično, veoma je teško, smatra Predrag Jovičić. Ona je posebna, peva se iz duše, spaja nedaće svakodnevice s ljubavlju i toplinom možda više nego druge poezije. Naš sagovornik ističe da im nisu svakodnevno dostupne knjige na romskom jeziku, pre svega zbog manje produkcije tog stvaralaštva, a za ovakvo pisanje treba dobro poznavati romski jezik, kulturu, običaje, želje, brige…
– Mi Romi nemamo nekog šireg intelektualnog i pisanog korena na koji bismo se oslonili, pa stariji pesnici krče put mlađim. Sada smo išli linijom da, uz podršku Ministarstva za kulturu, prvo predstavimo iskusnije stvaraoce, a onda ćemo i mlađe. Pokušaćemo, kao što je nedavno urađeno s mojom novom knjigom pesama „Ciganski veliki san” („Romano baro suno”), da ovu zbirku možda objavimo i na engleskom jeziku, pa da je pošaljemo našim poznanicima i sunarodnicima u države zapadne Evrope. A Udruženje romskih pisaca Srbije planira i da okupi pesnike Rome sveta u jednu zajedničku zbirku pesama, mislim da ćemo imati snage za to – najavljuje Jovičić.
Vrednost zbirke „Ciganski san”, u kojoj preovlađuju socijalne, ljubavne, opisne i misaone pesme o životu Roma i njihovim običajima, tradiciji, snovima, nije samo filološka i kulturološka, nego i bilingvalna, budući da je pisana uporedo na srpskom i romskom jeziku, ističe u njenom predgovoru književnik Slobodan Ristović, uz zaključak da je ona značajan doprinos razvoju romske i opšte književnosti.
Izvor: Politika
