Cokule na nogama, šešir na glavi i ranac na leđima, ali pre svega oko sokolovo tempirano da uoči i najmanju opasnost koja u dubini guste džungle ili negostoljubive močvare, vreba iz prikrajka izazivajući povremeno neobuzdani strah, ali češće ključanje adrenalina.
U glavnoj ulozi je pustolov – istinski ljubitelj prirode i entuzijasta željan događaja punih uzbuđenja, nepredvidivih situacija koje lede krv u žilama i drugih rizičnih poduhvata.
Davljenje u živom pesku, ujed zmije ili škorpije, napad krokodila, bežanje od medveda i ubod na otrovnu biljku nisu nepoznanica u ovom svetu, koji su godinama gradili i široj publici predstavljali velikani ovog posla poput Dejvida Atenboroa, Žaka Kustoa, Dejvida Belamija, ali i srpskog novinara Jovana Memedovića.
Neki od pustolova su i život izgubili u ovim avanturama, a najpoznatiji je verovatno Stiv Irvin, čuveni australijski prirodnjak i televizijski voditelj, koga je pre tačno 15 godina usmrtila džinovska raža.
Hod po ivici i pad
Ljubav prema prirodi i životinjama, ali i stalno izlaganje opasnostima, zajedničke su osobine svih avanturista i prirodnjaka.
I upravo je delić sekunde potreban da neki nesmotreni potez ili odsustvo pažnje dovede do fatalnog ishoda, što potvrđuje primer Stivena Roberta Irvina, lovca na krokodile koji je svetsku popularnost stekao vodeći istoimenu dokumentarnu seriju.
Iako se bezbroj puta hvatao u koštac sa divljim životinjama, kobne ubode zadala mu je džinovska raža dok je ronio u blizini australijskog Velikog koralnog grebena, snimajući novu emisiju.
„Mislio sam da će to biti sjajan snimak, ali odjednom se raža okrenula i počela da ga ubada u grudi.
„Imao je šest centimetara široku ranu i obilno je krvario“, govorio je kamerman Džastin Lajon koji je često snimao sa Irvinom.
Kada su ga doneli na istraživački brod, četrdesetčetvorogodišnji pustolov je već bio mrtav, ne dočekavši dolazak hitne pomoći.
Irvin se još kao mali zaljubio u životinje, posebno gmizavce, jer su njegovi roditelji od 1970. držali park posvećen njima u gradiću Birva, država Kvinslend, koji će nekoliko decenija kasnije poneti ime Australian Zoo.
Prvu otrovnu zmiju lovac na krokodile je uhvatio sa šest godina.
U školu je navodno redovno kasnio jer je stalno terao majku da zaustavi kola nasred puta kako bi sklonio guštera koga je prethodno spazio.
Pomažući ocu, već sa devet godina se rvao sa mladim krokodilima, što će kasnije usavršiti i nastaviti da praktikuje do kraja života.
Međutim, njegove metode hvatanja divljih životinja i danas su meta kritike.
Američka organizacija za zaštitu životinja – Peta, okarakterisala je Irvinov pristup kao uznemiravanje, dok su pojedini autori govorili i o tome kako je njegova smrt zapravo „osveta životinja“.
Mnogi su mu zamerali i kada je ušetao u kavez sa krokodilima sa jednomesečnim sinom u naručju, dok su mediji to ocenili kao lakomislen i neodgovoran potez.
Njegov sin Robert sada ima 17 godina i nastavio je očevim stopama, a njegova majka i Irvinova udovica Teri vodi zoološki vrt u kome je Australijanac sahranjen.
Ceo tekst možete pročitati na portalu BBC na srpskom klikom OVDE.
