Za anale jugoslovenske kulture i savremenog sećanja!
U zemlji gde je rokenrol više bio stav nego muzički pravac, jedan čovek je znao da stavi prst na puls generacije, bez greške. Peca Popović, novinar, urednik, esejista, kroničar i bard urbane kulture, oduvek je bio više od običnog svedoka vremena. On je bio njen stvaraoc, komentator i savest. Njegova reč je imala ritam bas-gitare, jasnoću refrena i dubinu stihova koje ne zaboravljamo.
Rođen na Petrovdan, simbolično između svetlosti i senke, trebalo mu je, kako sam kaže 76 Petrovdana da shvati ono što se u mladosti često potiskuje: da život nije u stvari, već u istinama, iskustvima i susretima. Taj uvid nije posledica samo vremena, već i puta koji je prošao od rokenrol revolucije do lične evolucije.
Rock’n’Roll kao životna filozofija:
Peca Popović bio je i ostao spiritus movens jedne epohe. Kao urednik legendarnog časopisa „Džuboks“, oblikovao je muzički ukus stotina hiljada mladih širom bivše Jugoslavije. Kasnije, kao pokretačka snaga u časopisu „Rock“, stao je rame uz rame sa najvažnijim autorima u kulturi bivše države.
On nije samo pratio muziku, on ju je prevodio publici: kroz eseje, intervjue i kolumne, Peca je rokenrol demistifikovao, objašnjavao, ali nikada banalizovao. Bio je glasnik slobode, čovek koji je znao da Dylan nije samo pesnik, već vizionar; da Azra i Haustor nisu samo bendovi, već sociološki manifesti jedne mladosti u tranziciji.
Čovek u kojem vreme peva, Peca Popović danas, u godinama koje sam opisuje sa mirom i osmehom, Popović ne piše više o gitarama i vinilima, piše o vremenu, o ljudskoj zrelosti, o slobodi da budeš ono što jesi, bez publike i bez maske. Njegova nova faza života nije ništa manje važna od one rokerske. Jer Peca je i dalje učitelj, samo što sada predaje lekcije koje niko ne uči dok je mlad: da zdravlje nadmašuje uspeh, da su trenuci vredniji od stvari, i da je autentičnost jedini put ka miru.
Kada u jednom postu kaže: „Prestani da se pretvaraš da si neko drugi“, on to ne govori samo iz ličnog iskustva. Govori kao neko ko je gledao hiljade mladih kako se gube u imitacijama, u trci za priznanjima, u borbi sa sobom. Govori kao čovek koji je naučio da ništa nije važnije od toga da te ne bude sram pred samim sobom. Nasleđe jednog pogleda iz perspektive ambasadora Rock and Roll-a, kada sve maske padnu, tada istina postaje jedino videlo, značaj i trenutak, svih neistina koje isčeznu u oblaku dima.
Kada jednog dana kulturna istorija bude pisala o duhovnim stubovima Jugoslavije, ime Pece Popovića neće stajati pored, već iznad. Jer on nije bio samo zapisničar jednog vremena, već arhitekta duha cele jedne epohe. Njegove misli, ispisane rukom istinskog rokenrol proroka, danas postaju vodič kroz zrelost.
On je uspeo da uradi ono što malo ko ume, da ostane svoj, da ne izda svoje vrednosti, i da čak i u starosti pronađe novi oblik pobune, onu tihu, duboku, ljudsku.
Jer ako je rokenrol bio simbol slobode, onda je Peca Popović njen večni ambasador. I u 20-im, i u 70-im. I u ploči, i u postu. Uvek pravi, nikad lažni. I što je najvažnije, uvek svoj.
I možda nam svima treba 76 Petrovdana da shvatimo ono što je Peca već zapisao u srcima svih nas: da je najvažniji zvuk u životu, zapravo, tvoj sopstveni glas.
I za kraj poruka koju nam je Peca, svima ostavio, a ja je već proglasio citatom mudrog čoveka, glasi: ,, Život nudi ograničeno vreme da se prihvati autentičnost, izgrade smislene veze i stvore radosna iskustva. Počnite na vreme. Danas!“
Peca Popović
Rominfomedia/Milorad Popović
