Poznati leskovački internista-kardiolog dr Miodrag Miladinović-Mici ima više od dve decenije radnog iskustva, ima sjajan pristup i komunikaciju sa pacijentima i veoma je posvećen njihovom lečenju.
Dr Mici ima veliki broj pacijenata romske nacionalnost, zbog pristupa, razumevanja i odlične komunikacije stekli su poverenje u ovog poznatog lekara, ljubaznog i pre svega humanog čoveka. Odlično je upoznat sa zdravstvenim problemima sa kojima se suočavaju Romi i Romkinje i svoje dugogodišnje iskustvu u radu sa njima podelio je u inervjuu koji je dao za naš mediji.
On je u II delu našeg razgovora tvrdi da, što se tiče Opšte bolnice Leskovac-interno odeljenje ne postoji distanca prema romskoj populaciji i da ne postoje loši primeri.
„Što se tiče naše bolnice, mogu da tvrdim na odeljenju na kome sam radio, da ne postoji distanca, znači ograničavam se, ne postoje loši primeri. Na internom odeljenju moje kolege, sestre i svi ostali gde sam radio, sada sam ovde gde pravim intervju u kardiološkom delu DCM doma zdravlja, znači za njih tvrdim da su časno i pošteno pristupali poslu, ne gledajući, da kažem, boju kože, pripadnost i ostalo, za ostalo ne znam, to ne mogu da pričam dal postoji neka blaga distanca.“
On predlaže da se popiši porodice gde su očevi ili majke imali ranu, naprsnu smrt pre pedesete, i da se urade sistematski pregledi dece takvih ljudi.
„E sad šta nam je činiti? Prvo i osnovno je da se popišu porodice gde su očevi imali ranu, naprasnu smrt pre pedesete, genetske. Gde je kod njih genetika baš provalila. Nisu svi u populaciji Romske zajednice podložni onom genskom lokusu anril koji slabo štiti njihove krvne sudove i srce ali neki jesu i oni koji jesu, puno jeste, nekih dvadeset, trideset posto jeste, da se popišu i da se njima rade sistematski pregledi. Znači dete čiji je otac umro u trideset šest godina, mora do dvadesete godine da dođe na pregled ergo test, laboratorija, holesterol, šećer.“
ROMinfo: Ko to treba da radi, da pokrene?
dr Mici: To je preventivna aktivnost koju bi trebao zavod za javno zdravlje da osmisli, da taj program kandiduje kod domaćih državnih organa ili kod nekih međunarodnih.
ROMinfo: To bi trebalo na nacionalnom nivou da se radi. Jel tako?
dr Mici: To je apsolutno pitanje za nacionalni nivo jer mi od prebrojavanja od pre trideset godina, sveli smo se na pusta polja i puste njive i plus migracija, smo još treba da dozvolimo da lako umiremo od kardiovaskularnih bolesti. Znači sistemski je problem, treba sistematski da se rešava na nivou države. Mogu tu da se uključe i međunarodne organizacije koje bi pomogle, ja mislim rado bi pomogle sve to. Problem je jednostavan, popisati porodice koje su imale ranu srčanu smrt, rani nastanak šećerne bolesti, znači majka u trideset godina dobila šećernu bolest, ćerci od petnaest godina ili njenoj deci u petnaest godina se meri OGTT dal su oni u predijabetesu. Pa kad se to uradi paralelno sa tim treba da se urade isto što i za ostalu decu, za ostalu populaciju. Brza hrana, fizička aktivnost, koševi, obavezna fizička aktivnost, obavezno fizičko, obavezno šest sati fizičkog vaspitanja koje smo mi imali pa makar tri puta nedeljno će da rade one vežbe zatezanja mišića i jedna snažna kampanja gde samo vaši predstavnici kao što si ti, edukatori, edukator iz međunarodne zajednice može da edukuje takozvane agilne ljude na terenu koji će vašoj deci ukazati…
ROMinfo:Zar to nije lakše u školama da se radi?
dr Mici: Ja kažem da je to sistemski problem. Očigledno je da to pitanje mora da se podigne na nivo celokupne vaše zajednice, da je tako nazovemo, to da sistemom preventivne zdravstvene zaštite bude obuhvaćen svaki građanin Srbije a pogotovu kad pričamo o Romskoj zajednici koja ima evidentne kardiovaskularne probleme.
ROMinfo: Vaša iskustva. Kako se Romi leče? Da li se Romi leče preventivno ili kada se desi kurativa?
Svi građani Srbije se leče kad bolest se pojavi u punom kliničkom obimu. Znači tu nema razlike, vrlo je slaba preventiva pogotovu posle kovida. Nešto je pre kovida postojao preventivni način razmišljanja, pa ajd da vidimo kakav je holesterol, pa da vidimo kakvi su zubi, zdravlje zuba. Posle kovida gde je zdravstveni sistem, pokazao se ali je pokleko. Znači jednostavno samo kolko je lakara i sestara umrlo od kovida i sve ostalo, jednostavno su iscrpljeni i treba reći pošteno da je nedovoljno, po samom ovom kako se kaže, kriterijumima po normativima za intezivne nege, manjak i lekara i sestara i vi kad date čoveku da nosi telefon za urgentni, telefon za konsultacije, da misli o odeljenju gde mu leže intenzivni pacijenti sa životno ugrožavajućim bolestima i još treba da radi dijagnostiku, ergo test, stres eho test, on će da prsne.
ROMinfo: Koliko je teško raditi sa Romskom zajednicom? Vaše iskustvo.
dr Mici: Ako je to lično pitanje, nikako. Nema nikakve težine. Puno imam pacijenata i to je dvosmerna, odlična komunikacija.
Koji su najveći problemi u radu sa Romima, sa Romskom zajednicom? Da li oni uzimaju terapiju, lekove?
Najveći problem je u medicini se to zove komplijansa atherenca, odnosno da se drže onog šta smo se dogovorili. Verovatno im je i takav životni ritam, ja to pretpostavljam ali ja nastojim da prvo uspostavimo poverenje koje imamo, pa dogovor čvrsti i da se poštuje dogovor. To su preduslovi da bi uopšte se krenulo u lečenje.
ROMinfo: Vaša poruka za kraj.
dr Mici:Moja poruka je da su današnji, znači u dve hiljade dvadeset trećoj godini, pripadnici Romske populacije, odnosno članovi Romske zajednice, apsolutno po svesti svesni svih problema, svih mogućnosti i svega onoga što čini savremeni život i u Srbiji i u Evropi te je staroslepi put da se posmatraju kao neko kome treba sad objašnjavati gde sunce izlazi a gde zalazi, sve to oni oni znaju i mi dobro znamo, da se sedne i da se rešavaju problemi.
ROMinfo: Na kraju, još jedno pitanje. Nije pitanje, konstatacija. Životni vek Roma, Romkinje četrdeset sedam, muškaraca četrdeset devet. Komentar?
dr Mici: Kraći je. Znači ako uzmemo u obzir da na očekivanju dužinu trajanja života utiču i smrtnost novorođenčadi, infektivne bolesti, sepse i ne znam šta, saobraćajne nesreće, nesreće na radu, znači ne možemo samo kardiovaskularni razlog da ubacimo tu ali značajan uticaj na skraćenje očekivane dužine života čini i ovo što smo pričali, njihovo genetsko i ovo socijalno opterećenje sa kardiovaskularnim bolestima i dijabetesom.
(Zoran Saitović)
Medijski sadržaj nastao je u okviru projekta“Sastipe ko prvo than-Zdravlje na prvom mestu“. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta grada Leskovca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
