dr Goran Mladenov: Zdravlje naše dece je najvažnije

Poznati leskovački pedijatar doktor Goran Mladenov ima 37 godina radnog iskustva, ima sjajan pristup deci i roditeljima, i veoma je posvećen zdravlju i lečenju dece.

Dr Mladenov ima najveći broj pacijenata u Dečjem dispanzeru u Leskovcu od ostalih lekara, što se tiče romske populacije, jer su roditelji zbog pristupa, razumevanja i odlične komunikacije stekli poverenje u ovog poznatog lekara i ljubaznog čoveka.

U II delu našeg razgovora Dr Mladenova smo pitali; da li je potrebna medijacija između roditelja, lekara i dece?

Dr Mladenov: Apsolutno. Ja nikad nisam imao problem u odnosu, bar mislim da nisam, možda u početku kao baš mlađi lekar, dok sam stekao malo i iskustvo, znanje i popularnost da se prihvati razgovor, da se na neki način približiš roditeljima te dece. Veruju u ono što pričam, veruju i vaše, ja imam najveći broj pacijenata od svih lekara u dečijem dispanzeru. Što se tiče Romske populacije i roditelji te dece su stekli poverenje i prihvataju ono što im se kaže. Dobro je to što prihvataju. To su deca ali moj uticaj na to kad će da rađaju je malo skučen jer ja mogu kroz ta savetovališta da dobijaju ili kasnije ona deca koja krenu u srednju školu vaša, te dece trebalo bi da bude sve više i više, oni kroz tu školu, srednju školu, kroz te neke tamo skupove, odnose i tako dalje, dobijaju neka nova saznanja. Oni ako nastave školovanje i kasnije se odlučuju za sve ovo što je dobro. Na žalost ovi koji rano uđu u brak, rano rode oni i završe sa daljim školovanjem. To je sad neka druga priča, druga oblast o čemu treba pričati. I treba raditi na tome, treba i vi i medijatori vaši da se angažuju i trebate taj problem i vi da iznesete i da tražimo sve više tih skupova, okruglih stolova,razgovora, ne pojedinačno već jednostavno da se ode u mahalu, da se ode u vaše naselje, da se organizuje razgovor sa tom decom ciljano dvanaest, trinaest, četrnaest godina gde mogu i ginekolozi da se uključe u te razgovore a kasnije srednja škola i da se na taj način ovo prevenira i spreči.“

ROMinfo: Koliko je bitan rani razvoj dece ?

Kao što sam rekao na početku, najbitniji. Ako se beba rodi zdrava, prirodnim putem na porođaju, znači donešena beba, sa svim funkcijama i svim tim organima razvijenim do kraja, sistemima razvijenim do kraja do devetog meseca,znači da se sazri pa da se dete  rodi i ako se ta beba adekvatno prati u adekvatnoj sredini, doji, znači na prirodnoj ishrani okružena ljubavlju, pre svega majke. Zato je i to dojenje, majčino mleko nema alternativu i to je mnogo bitno za taj rani razvoj deteta i ako se rano uključuje u tu kasnije socijalizaciju iz koje proističe komunikacija, znači da se kreće u okruženju svojih vršnjaka, svoje dece, vrtići kasnije, ta neka društva, udruženja, ta neka bavljenja aktivnostima koja mogu da se van kuće dešavaju, znači da nisu usmereni na taj uski krug porodice, to je kasnije mnogo bitno kod beba, normalno, da se normalno razvija kasnije, da to dete počne da komunicira sa drugom decom ali ne treba ih vezivati za tu istu populaciju. Da se mešaju sa Srpskom decom i decom drugih nacionalnosti, da se i to druženje širi i komunikacija i razgovor. Problem možda jeste jezik ali ja imam i pacijente vaše koji žive u Nemačkoj. Tamo govore nemački, ovde romski pa posle kad dođu znaju malo i srpski i to jeste problem za njih ali mora malo da se potrude bar ta dva jezika paralelna ovde da savladavaju, ne zbog toga da zaborave svoj jezik, već da lakše komuniciraju sa vršnjacima druge nacionalnosti, da su sa njima i u te sportske klubove, etnička društva ne zatvorenog tipa, nego da bude ko što treba. Ja kad sam išo u školu imao sam dobrih prijatelja i drugara Roma i dan danas imam i smatram ih kao prijatelje i kao pacijente. Znači to je to. Mi gledamo čoveka kao čoveka, osobu kao osobu a ne treba gledati nešto drugo.

ROMinfo:Od čega najčešće oboljevaju Romska deca?

Dr Mladenov: Nema nekih velikih razlika. Ranije je bila priča to Romska populacija, socijalni uslovi malo drugojačiji. Daleko od toga. Sad su socijalni uslovi mnogo bolji, uslovi života mnogo bolji. Splet okolnosti je da sam pre nekih sedam, osam godina kad je bila vakcinacija, akcija protiv malih boginja, da sam ja bio taj neki kordinator za mahalu tu ovde kod nas u Podvrce i da sam tad nepripremljen ušo prvog dana, pa je meni posle bilo lakše da uđem u tu neku kuću, pa da posle pošaljemo nekog da tu deca dođu, tako da sam imao priliku da uđem u puno romskih kuća, ja sam i pre ulazio, ali tad posebno, gde stvarno uslovi su fenomenalni. Ima jedan deo populacije kao i kod nas što ima koji je da tako kažem na margini, koji je ekonomski nešto ne može da isprati ali su socijalni uslovi sasvim drugačiji. Znači adekvatni, bolji, higijena je mnogo bolja, tako da to što je ranije bilo specifično, nije. Što se tiče higijene, nema gastrointestinalnih problema kao ranije, uobičajne prehlade, uobičajne infekcije itd. Problem većeg okruženja, toga što na jednom mestu ima više ljudi različitih uzrastnih doba, znači kod vas može da bude kod one dece koja su sklona respiratornim infekcijama, koja su sklona alergijskim reakcijama,vezano za otežano disanje, kašalj itd i onda boravak u takvom većem okruženju gde na primer nemogućnost da se čitava kuća greje u zimskim mesecima pa su tu stariji koji kašlju ili puše, pa su tu ova deca koja su tek rođena, koja na primer  izložena uticaju duvanskog dima, okruženja tih nekih virusa koji na taj način mogu da se izmešaju, pa da u tim periodima, ne leti, nego kad je jesen, zima, u nekim porodicama je porast broja dece sa tim respiratornim infekcijama i nemogućnost da ih izlečimo jer uvek je priča, vetrite prostoriju, izdvojite to dete samo, nek bude sa majkom, nekad neostvaljiva u tom periodu. Tako da je to opet nešto što ja uvek insistiram i  kažem: “Ti si majka, ti sa detetom u jednu sobu kad je prehlađeno”, jer imamo ovde druge koji su za sebe priča.Drugo, još uvek je taj problem pušenje kod vaše dece, dal se to dokazuju, mnogo ranije kreću sa svime time. Meni  je ordinacija blizu Podvrca. Kad krenem kući, izađem i prodjem, blizu mi je kuća, ja sretnem decu od sedam, osam godina, puše. Ja im se nekad obratim, ono se nasmeje, uvuče, puši, znači dete koje je šest, sedam, osam godina, moja procena slobodna, devet. Ima ih takvih, to ne kažem da je to tolko učestalo ali verovatno je raritet.

ROMinfo:Da li nargila sada problem?

Jeste problem. Ovo što ih vaši zovu šiše barovi u toku tih naših noćnih smena u dispanzeru, jer mi imamo ta noćna dežurstva, dođu pobledeli, sa povraćanjem i kroz razgovor kasnije kad počnemo da pričamo, dođemo do zaključka da su oni bili tamo. Oni ne umeju da kažu kolko je dugo pušio, kolko je dugo uvlačio. Definitivno ono što je uvlačio, on je direktno uvlačio u disajne puteve. On menja sluzokožu disajnih organa, bez obzira što to nije nikotin, to je hemija, to su opet veštačke hemije, to su stvari koje se lepe. Imate tu za aromu, pa za boje, pa za miris, sve to se uvlači i sve to napraviće problem. Ne možda kod svih, jer mi imamo decu koja su osetljivija i u našoj populaciji i kod vas one koji imaju češće infekcije respiratornog trakta jer takav im je respiratorni sistem i oni će pre da izreaguju.  

ROMinfo: Doktore da li to možemo da vežemo za istraživanje UNICEF-a , u svom istraživanju su naveli da se Romska deca dva do tri puta češće razboljevaju od ostale dece i da je smrtnost Romske dece veća nego kod ostale dece ?

Dr Mladenov: Verovatno da jeste slučaj takav. Splet okolnosti je da je moja supruga je pulmolog i mogu da kažem da iz vaše populacije mnogo ranije ljudi oboljevaju od tih hroničnih opstruktivnih bolesti pa i malignih bolesti vezanih za respiratorne organe i za pluća. Ne govorim o deci, govorimo o vašoj populaciji gde vrlo rano, već sa trideset, četrdeset godina imamo dokazane neke maligne stvari ili već imamo hronične opstruktivne stvari zbog tog načina života, pušenja. Da li je smo nikotin ili i nešto drugo utiče.

ROMinfo:Da li teški uslovi života utiču, teški fizički poslovi ? Genetika malo ?

Dr Mladenov: Ja mislim da genetika definitivno ali i taj način života i možda dokazivanje, hoće da se dokaže nekom svom drugu ili većini. Ako to većina radi, ovaj pokušava da bude deo te većine i ulazi u tu priču.

ROMinfo: Znači, bolje da se mladi bave sportom.

Dr Mladenov: Tako  je. Organizovati ih u udruženja, pre svega sport i to kolektivni sport. Treba da se uključe i u neka druga dešavanja što se tiče kulturno umetničkih društava, igara, takmičenja raznoraznih, akcija i normalno kroz ovu priču. Na žalost ima taj problem kod vas, definitivno prisutan, ta još uvek nezainteresovanost za školu i za to obrazovanje i za edukaciju. Šta je razlog tome, ne znam. Donošeni su i zakoni da vaši iz vaše populacije, ako završe školu, uzmu diplomu, čak i konkurišu imaju prednost pri zapošljavanju, pogotovu ovi iz vaše populacije koji završe fakultete. I ima iz vaše populacije koji su završili fakultete, koji su ok. Ok su i drugi ali pitamo se zašto dižu ruke od škole. Na primer, dva meseca ne idu u školu. Ja imam primer dođe roditelj i  kaže doktore molim vas, meni su rekli iz škole nije išo od tad do tad ili ja nisam sa njim bila tolko i tolko da se to opravda da ga ne bi isterali iz škole.

ROMinfo:Šta mislite da li postoji segregacija ili diskriminacija u tom pogledu?

Dr Mladenov: Ja ne mogu da pričam za školstvo, ne mogu da pričam u odnosu na druge. Ovamo kod mene što se dispanzera konkretno tiče, privatni sektor ovde za mene mogu da garantujem da toga nema, to možete i da proverite. Što se tiče dispanzera, to mogu da tvrdim da toga nema. Najveći broj pacijenta, generalno je iz vaše populacije. Da li je to strah malo, pa onda se dešava da u toku dana i više puta dođu. Malo način razmišljanja. Vaši odu u inostranstvo, odu uglavnom u Nemačku, mada ima i u nekim drugim zapadnoevropskim zemljama i tamo nauče na neki drugi odnos lekara prema njima, na malo drugačiji život ali i odnos lekara. Ne idu za svaku temperaturu, jer neće ni da ih prime, tamo ne špricaju decu i oni prihvataju to. Kad dođu otuda, vi imate jednu sasvim drukčiju priču. I ovde imate oni koji prihvataju, zna se kad treba terapija, kad da se dođe, ali ima neko dođe i kaže, insistira dok ne dobije injekciju on nije završio posao kod lekara. Dok ne primi taj čuveni Nuripam,Niripan, nema da se pomeri, tri puta će da dolazi a on više šteti nego što koristi. Dajemo ga kad se dete guši, kod alergijske reakcije ali to nije lek za temperaturu i temperatura nikad nije bila bolest. Taj način razmišljanja i želje da što pre padne temperatura, da što pre detetu bude bolje, napravi problem, uvek roditelji i babe i dede. Ja vrlo često vidim, donose bebu, uveče majka, dve, tri babe i njih četri, pet. Idu svi uplašeni. Ja pokušavam da ih razuverim da ne treba. Neko prihvati, ima onih koji su naučili na moj način rada, neko ode nezadovoljan što mu nije dat Niripan za temperaturu za tu noć. A to se nigde ne daje, kad odu u inostranstvo, prihvate to, sasvim druga priča. Sistem i opet razgovori, vaspitanje, priča. Vaspitanje u smislu zdravstvenog vaspitanja, socijalizaciji i širenje vidika da ne leči se sve lekovima, ne leči se sve injekcijama, da mora nešto da se istrpi, da svaki proces ima trajanje i temperatura ima trajanje i samo strpljenje. Vi znate po svojoj deci.

ROMinfo: Koliko je bitna zdrava ishrana dece i da li se Romska deca prema vešem iskustvu zdravo hrane?

Dr Mladenov: Ishrana je jako bitna i za normalan fizički i psihički razvoj. Mislim da tu puno greše vaši, tu nema zdrave ishrane. Kao bebe kad majka doji, mi insistiramo na dojenju, i vaša razmišljanja idu u tom pravcu, jer majke što više doje i to je ok. Ali kasnije dohranu onako kako mi savetujemo, jedan dobar broj roditelja dece ispoštuje, jedan dobar broj ne ispoštuje.

ROMinfo:U kom smislu ne ispoštuju?

Dr Mladenov: Ne ispostuje u smislu, mi kažemo termički dobro obrađeno, kuvano, ne prženo, povrće, voće, ne suhomesnate stvari, ne viršle, salame i ne burek. Ja prođem ovde uveče kroz trg Crni Marko, oni deci u osam meseci daju burek i ovi odrasli idu pored njih i jedu. Zasite se na taj način ali to je testo, to je prženo, to nije preporučljivo.Znači preporuka je termički dobro obrađene namirnice u kućnim uslovima, dobro kuvano, voće, povrće. Čak i prženo se ne preporučuje previše ali može ali u tom domenu vaši greše. Opet kažem, ne svi. Ima neki koji izuzetno prihvataju i ako treba beba nešto da promeni, zovu telefonom, odmah pitaju doktore mi bi sad to i to učinili, šta mislite, da li odmah ili da sačekamo još malo. I ima onih koji to što su si naučili teraju i dalje. Jede li meso ? Jede. Pa šta jede ? Viršle. Ili grickalice koje vrlo često jedu, grickalice čips, smoki ili sve ostalo što uopšte nije zdravo. Nije zdravo i do godinu dana se ne preporučuje uopšte, jer ima aditive, so , kikiriki i sve su to alereni, opterećuju bubrege, jetru. Kod beba do godinu dana niti jetra funkcioniše kao kod odraslog, niti bubreg funkcioniše kao kod odraslog i moramo da budemo strpljivi. To može da bude veliki problem kasnije kroz život i to je ova priča da malo ranije ljudi vaše Romske populacije oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti, više gojaznosti ima tamo i respiratornih bolesti. To pušenje, taj način života doprinosi svemu ovom. Ja znam da možda ekonosmski, materijalno, nekad ne može nešto da se isprati i ispoštuje. Skuplje košta da se burek kupuje svaki dan ili mekica, nego da se na pijaci uzme voće i povrće i parče kvalitetnog mesa pa da se to lepo obradi, pa da to dete i porodica jede dva dana, pa opet nešto drugo i na taj način se to usmeri u tom pravcu.

ROMinfo:Doktore, mnogo toga se izmenilo u proteklih nekoliko godina, tako da ne možemo da kažemo da roditelji nemaju novca da pruže zdravu hranu ali imamo sad novi problem, problem dvadeset prvog veka a to su telefoni, tableti. Deca, bebe su na telefonima, dolazimo do govornih mana. Da bi smirili dete, oni detetu daju telefon. Koji je vaš komentar na to?

Dr Mladenov: Kako smo smirivali decu, kako ste vi smirivali vašu decu kad toga nije bilo. Znači više vremena posvetiti detetu, uključiti ga u vršnjački kolektiv da kontaktira sa drugom decom ali ne da svi zajedno bulje u telefone nego da se igraju,

ROMinfo:Koliko je to opasno za decu?

Nenormalno. To prvo pravi problem što se tiče intelektualnog razvoja, kao vrlo veliki problem, s druge strane pravi ovaj drugi problem, deca počinju da imitiraju mnoge stvari iz tih stvari koje gledaju i onda posle toga su sklona agresiji, sklona asocijalnom ponašanju, povlače se u sebe i  prave veliki drugi problem. Apropo toj priči koliko je socijalizacija bitna, korona. Mi smo u koroni bili zatvoreni, imali smo mere premenjene zbog same korone, škole nisu radile, deca su ostajala kući i sad imamo veliki problem sa jednom grupom dece da ih psihički da ih rasteretimo, da ih vratimo u normalne okvire, da počnu normalno da razmišljaju. Oni su ostajali kući, buljili u telefone ili u telvizor, non stop igrali igrice, slušali vesti ovoliko je umrlo od ovoga, ovoliko od onoga, pazite se i mi sad tu decu ne možemo da vratimo u normalu. Ne samo vašu, kompletno svu decu. Problem je vraćanje u normalu i odraslijih osoba, ne samo dece.

ROMinfo: Doktore hvala vam, ako imate nešto da kažete za kraj.

Dr Mladenov: Meni je drago što ovakvih razgovora ima. Drago mi je što uopšte i vi sagledavate te probleme, odnosto vidite u čemu je taj problem. Mi smo se ovde dotakli nekih problema koji jesu bitni, na njih se nadovezuju neki drugi problemi i o svemu može mnogo da se razgovara ali ja smatram da je dovoljno za početak, da vi ono što možete da uradite u vašoj populaciji da je bolje da uradimo zajedno. Stojimo na raspolaganju da mi odemo i održimo neka predavanja ali da oni to prihvate ali onda se to popularizuje non stop, što se tiče ranog stupanja u brak, što se tiče dojenja, što se tiče adekvatne vakcinacije i redovne vakcinacije, da se taj vakcinacioni karton onakav kakav je nacrtan i zadat isprati. Moram da vas pohvalim da sad imamo mnogo veći odziv vaše dece što se tiče vakcinacije nego što je bio ranije. Da se adekvatno ta deca hrane, rekli smo u čemu se i greši, dotakli smo nekih detalja da adekvatno žive u adekvatnom okruženju i što se tiče hrane i što se tiče vazduha i što se tiče pušenja i što se tiče zagađenja, znači svega ostalog, da probamo da ih zaštitimo od tih problema novog veka a to su ti televizori, telefoni. To rade i roditelji, oni pročitaju pa kažu: “ Dete mi kašlje, to može da bude to “. Pusti da to stručnjak odredi šta je. Odeš kod lekara i kažeš:” Žalim se na to i to”, a on treba da ti kaže, a ti dolaziš pripremljen da vidiš dal moje dete ima bronhitis ili upalu pluća ili ima ovo i ono. Čitaju mnogo na internetu a to je devedeset posto neproverenih stvari i čisto radi popularizacije interneta, zarade neke se izbacuju. Znači da se mi vratimo onome što treba verujemo, čoveku, struci, da malo na emancipaciji vaših žena još više poradimo. To je veliki napredak, ja radim trideset sedam godina u pedijatriji, mnogo je veliki napredak u odnosu na ono od pre trideset i sedam godina. Ali vi tad pre trideset sedam godina niste imali u populaciji bolesti pojedinih koje imate sad. Ranije je bilo nezamisljivo da Rom ima astmu. Kažu to je bolest industrijski razvijenih zemaljai u okruženju. Sad imamo i među vašom decom i odraslima asmatičare i od rođenja samog imamo decu sa problemima u disajnim putevima. Sve ovo je što su moja zapažanja a i moje iskustvo je veliko jer imam puno pacijenata a opet kažem puno pacijenata Roma koji su mi mnog dragi a možeš da pitaš i njih. Hvala na vremenu koje ste izdvojili i hvala što ste me slušali. 

(Zoran Saitović)

Medijski sadržaj nastao je u okviru projekta“Sastipe ko prvo than-Zdravlje na prvom mestu“. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta grada Leskovca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.