Prim. dr Vanja Ilić načelnica Centra za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Leskovac, veoma je dobro upoznata sa zdravljem Roma na teritoriji Jabalničkog okruga. Dr Vanja radi na promociji zdravlja u romskim naseljima, učestvovala je u više kampanjskih vakcinacija dece i odraslih u romskim naseljima. Organizuje preventinve preglede za Rome i Romkinje i veoma često posećuje mesta gde žive i rade Romi.
Ona je u intervjuu za ROMinfomedia naglasila da je trenutno veoma mali procenat vakcinacije u celom okrugu od HPV(humanog papiloma virusa), pogotovo dece uzrasta od 9-18 godina, i da se sada posebno na tome insistira da se devojčice i dečaci vakcinišu.
„Zašto? Da istaknemo značaj porasta obolevanja od karcinoma grlića materice i porast obolevanja od karcinoma završnog dela debelog creva, od pojave kondiloma i ostalog.. U svakom slučaju, teme koje su tu mogu da se upotpune jer nema zvaničnih podataka, posebno za romsku populaciju, ali iskustvo istraživanja u drugim krajevima Srbije upravo pokazuju to gde je, jer socijalno-ekonomski status, nasledna predispozicija, isto pogoduju razvoju tome. Da bi dali potpunije i tačnije podatke morali bi da uradimo jedno dodatno istraživanje na nivou lokala.
Dr Vanja Ilić takođe ističe smanjenje broja stanovnika u Jablaničkom okrugu ali i u Leskovcu, a kao uzrok tome navodi migracije i veliku smrtnost od kardio-vaskularnih bolesti, tumora, ali i zaraznih bolesti.
„Ono što imamo je da je ceo Jablanički okrug od 1961. do danas izgubio mnogo stanovnika, negde u odnosu na 2011. godinu po popisu stanovnika 31.842 stanovnika, a samo Grad Leskovac se smanjio za 20.256. Ono što sam videla za Rome je 1000 stanovnika. 7700 je bilo, sada je 6700. Pretpostavke za smanjenje broja stanovnika su različite. Povlači se i migracija, odlazak u veće gradove i inostranstvo, a s druge strane, ne samo romska, nego i opšta populacija juga Srbije beleži veliku smrtnost, posebno u periodu kovida. Smrtnost do 2019. godine od akutnih zaraznih bolesti je bila oko 3,63%, da bi taj procenat skoro 2,5 puta bio veći tokom korone, te je umiranje od kovida došlo na treće mesto svih obolevanja. Na prvom mestu su kardio-vaskularne bolesti, a na drugom tumori. Što se tiče depopulacije stanovništa na Jablaničkom okrugu, a mi smo po popisu 1961. godine na okrugu imali preko 254.000 stanovnika, dok nas je po poslednjem popisu 184.000. Dakle, beleži se pad, a ono što je interesantno za opštu populaciju na nivoa Jablaničkog okruga je da je odavno počeo proces starenja, da je indeks starenja daleko veći i spada u grupu starog stanovništva, dok imamo obrnutu situaciju sa romskom populacijom. Ona u okrugu, ali i na nivou Srbije je jedna mlada populacija, gde je broj rađanja u periodu od 15-49 godina veći u odnosu na opštu populaciju i ona iznosi oko 2,3 deteta po stanovniku romske populacije.“
Dr Vanja Ilić posebnu pažnju posvećuje mladima, koje kako nam je kazala rano stupaju u bračne vode. Ona posebno ističe rad zdravstvenih medijatora koji rade edukacije na terenu, i zahvaljujući njima, kako je kazala se ta „starosna granica stupanja u brak pomera.“
„Postoji i nešto što je karakteristično za romsku populaciju i što nas prati jedan duži vremenski period, a to je rano sklapanje brakova, koje je pre deset godina bilo na nivou da su se ti brakovi sklapali i izspod 15 godina starosti. Ono što primećujemo je da radom na prevenciji i saradnjom sa NVO i uključivanjem romskih medijatora, primećujemo da se godine za sklapanje brakova pomeraju za neke dve godine, što je za taj period dosta. Sada imamo 16, 17 godinu, jeste to pre punoletstva, ali i znači da se dosta uradilo. Upravo rizik od sklapanja brakova i rađanja dece u periodu pre punoletstva i pre jedne fertilne sposobnosti rađanja, kao i kasnijeg bitisanja i života u zajednici, nose određene rizike što se manifestuje i mnogim drugim bolestima i problemima koje žena kasnije ima u toj zajednici. Rano stupanje u seksualne odnose, odnosno, s obzirom da je takav mentalitet i način života u romskohj zajednici, to povlači mnogobrojne infekcije kod žena, koja i tokom prvog seksualnog odnosa može biti pogođena virusima humano papiloma, koji pogađa i ostalu populaciju. S druge strane, još uvek nemamo razvijenu svest, koliko god da se radi da se žena nakon stupanja u pone odnose, i da se nakon šest meseci javi ginekologu, gde bi se uradio Papa-Nikolau test i gde bi se ispitalo da li se radi o kontaktu sa humanim papiloma virusom.“
Žene su suočene sa većim procentom obolevanja od karcinoma grlića materice, kazala nam je u razgovoru dr Vanja. Ona je kao i na početku razgvora stavila akcenat na HPV virus i na vakcinaciju dece od 9-18 godina koja smanjuje pojavu karcinaom grlića materice i debelog creva za čak 99%.
„Suočeni sa većim procentom obolevanja od karcinoma grlića materice, koji nije izražen samo u populaciji Roma, gde se i posebno ne vodi tzv. diskriminatorna statistika (po verskoj ili nacionalnoj pripadnosti), ali u svakom slučaju i opšta populacija, jer se preliva iz jedne u drugu, je da se beleži povećanje. Tu smo na drugom mestu, iza Rumunije. U svakom slučaju, mora se više raditi na promociji zdravlja, kao i motivisati mlade da pre stupanja u pone odnose, već sa devet godina života, a ovom prilikom pozivan ne samo devojčice, nego i dečake, kao i roditelje da dozvole svojoj deci, s obzirom da se potpisuje saglasnost za vakcinaciju protiv humanog papiloma virusa. Mi danas raspolažemo sa vakcinom koja je devetovalentna, sadrži devet najčešćih vrsta virusa koji dovode do promena na grliću materice. Iskustva zemalja kao što su SAD, Velika Britanija, Estonija, pokazuju da, ukoliko devojčice ili dečaci prime tu vakcinu u periodu od 9-18 godina, a sad Republički zdravstveni fond finansira davanje ove vakcine, smanjuje se procenat za nekih 30-40% pa čak i 99%, kada to krene ranije, zaštite osoba i određene populacije pojavu karcinoma grlića materice. Činjenica je da osoba može imati kontakt sa humanim papiloma virusom i obično za nekih 24 meseci dođe do samoizlečenja, ali se desi da ponekad naš organizam nije u stanju da se izbotri sa tom vrstom virusa i u toj situaciji dolazi do promena na grliću materice. Današnja istraživanja pokazuju, kako kažu ginekolozi i pre svega se odnosi na mlađu populaciju, to je da se promene koje se jave, ako se ništa ne preduzme, nakon promena od šest meseci dolazi do drugih, težih promena u narednih šest meseci, sa uznapredovanim promenama karcinoma grlića materice.“
Rani brakovi, rano stupanje u seksualne odnose i rano rađanje su jedan od uzroka pojave raka grlića materice kod žena.
„Evidentno je da mlade devojke koje stupaju sa 16, 17 godina u polne odnose, loše završe, jer su se te promene već malignizirale i već su ostvarile dalje metastaze i širenje.
I rano rađanje na to utiče, jer dovodi do oštećenja i promena na grliću materice. Sam organizam žene nije prilagođen tome. Činjenica je da žena nakon dobijanja prve menstruacije je sposobna da ima polne odnose i da rađa, ali sam organizam i njeno mentalno stanje nije pripremljeno da taj plod iznese do kraja. Obično se dešava da dođe do rađanja dece sa manjom telesnom težinom, ili su to deca sa oslabljenim imunitetom, sa određenim drugim hroničnim autoimunim bolestima, tako da je u svakom slučaju rizik i za dete i za majku koja rađa to dete. Dodatni rizik je i nedojenje dece za pojavu karcinoma dojke, kao i rađanje manjeg broja dece.“
Dr Vanja Ilić u našem razgovoru posebno ističe da genetika može biti faktor rizika, ali, takođe naglašava, da od čega će neko oboleti u mnogome zavisi i od toga gde i s kim živimo, kako živimo, šta radimo, koje su naše navike.
„U suštini, na zdravlje utiču mnogobrojni faktori. Zdravlje posmatramo kao jedan segment i fizičkog i psihičkog i mentalnog stanja, ali je važno i socijalno i ekonomsko okruženje, u kojim uslovima se živi i radi, da li smo izloženi određenim determinantama i faktorima rizika. Obično genetika itekako utiče na pojavu određenih bolesti, šta nosimo i šta je u našim genima zapisano, ali s druge strane od čega ćemo oboleti u mnogome zavisi i od toga gde i s kim živimo, kako živimo, šta radimo, koje su naše navike… U svakom slučaju moramo posmatrati zdravlje sa svim strana. Zdravlje ne može biti izolovano i mi, na žalost, danas o zdravlju govorimo sve u jednoj negaciji, kao da je zdravlje negacija bolesti. Ja sam zdrav zato što nemam visok krvni pritisak, zato što sam mentalno zdrav, a kako smo to mentalno zdravi? Da li tu postavljamo pitanje šta je u stvari mentalno zdravlje. Frojd na jednom mestu kaže da smo mentalno zdravi ako znamo da volimo i ako znamo da radimo. U suštini, da bi bili mentalno zdravi potrebno nam je samo to, a s druge strane mentalno zdravlje traži od nas da mi ne tražimo više od sebe nego što možemo mi sami da pružimo. Na žalost, na osnovu dosadašnjeg istraživanja zdravlja, u Srbiji na pitanje stanovništva svih populacija šta misle o svom zdravlju, na kom mestu je zdravlje i zašto je bitno da budemo zdravi, na žalost, na 15 mestu. Ljudima su mnogo bitnije neke nebitne stvari, koje možda trenutno dodatno utičnu na zdravlje. Ponekad će neko reći bitno mi je da budem srećan ili da imam para. Činjenica je da ti dodatni faktori itekako utiču, ali onog momenta kada shvatimo da je osnova svega upravo zdravlje, da ako smo zdravi mi smo i srećni, ako smo zdravi mi možemo da potrošimo taj novac, ako smo zdravi možemo da izvedemo našu decu na pravi put. Zdravlje nije sve, ali bez zdravlja sve je ništa. Promocija unapređenja zdravlja jednog multidisciplinarnog i jednog partnerskog rada svih partnera na nivou jedne lokalne zajednice su vrlo bitni.
Na kraju našeg prvog dela razgovora Dr Vanja Ilić kaže da je uloga zdravstvenih radnika, medija, medijatora, posrednika i nevladinog sektora vrlo bitna u podizanju nivoa znanja i svesti određene zajednice.
„Naša uloga, ali i medija kao medijatora, posrednika, nevladinog sektora je vrlo bitna u podizanju nivoa znanja i svesti određene zajednice. To je nešto što se ne dešava preko noći. Zato je taj posao izuzetno težak i mukotrpan, on se ne dešava hirurški ili davanjem određenih lekova. Da bi smo određene načine i stilove života menajli je proces. „
(Zoran Saitović)
Medijski sadržaj nastao je u okviru projekta“Sastipe ko prvo than-Zdravlje na prvom mestu“. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta grada Leskovca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Comments are closed.