Organzovana svečana Akademija povodom 111 godina od Kumanovske bitke

Povodom 111 godina od Kumanovske bitke i 110 godina od završetka Balkanskih ratova, u Leskovačkom kulturnom centru Filmska produkcija „Fenjer“i grad Leskovac organzovali su svečanu Akademiju na kojoj su prisustovali brojne zvanice, predstavnici Vojske Srbije, lokalne samouprave, osnovnih i srednjih škola i organzacija civilnog društva.

Mirsad Ibrić direktor filmske produkcije „Fenjer“ obrativši se prisutnima kazao je, da je današnji datum jako bitan za naš narod, za naš grad i državu.

„Narod koji nema istoriju, kulturu i umetnost, takav narod ne postoji. Mi postojimo, jer čuvamo i negujemo našu istoriju, kulturu i tradiciju. Čuvamo mir, ali se rado sećamo naših heroja koji su se izborili za našu zemlju. Jedan takav heroj je Amet Ametović“ , podsetio je Ibrić.

On se zahvalio na podršku lokalne samouorave Grada Leskovca, Narodnog Muzeja grada Leskovca,Narodnog Pozorista, Leskovačkog kulturnog centra kao domaćina i udruženju penzionera Grada Leskovca kojima je neizmerno zahvalan.

Na Svečanoj akademiji prikazan je kratak pozorišni prikaz i sećanje na heroja Ameta Ametovića, koji za svoj hrabri vojnički podvig nagrađen Karađorđevom zvezdom sa zlatnim mačevima.

Ametović je ušao u sve vojne enciklopedije  kao pozitivni primer hrabrosti i lukavstva običnog vojnika.  

Naime, on se za vreme bitke, kao trubač srpske vojske, ušunjao u pozadinu turske vojske i odsvirao njihove trubne znake za povlačenje nakon čega su zbunjeni Turci počeli da se povlače. Onda je ponovo neopaženo prešao nazad među srpske trupe i odsvirao signal za juriš.

Amet Ametović je doživeo duboku starost, živeo je 83  godine,uglavnom u bedi jer posleratni komunisti nisu mnogo marili za junaka iz Prvog Balkanskog rata,i docnije iz drugog Balkanskog i Prvog svetskog rata.

   Vratio se Amet u rodni Leskovac, i izmedju dva svetska rata popravljao trube muzičarima, a nakon Drugog svetskog rata  bavio se kalajisanjem kazana i bakrača i tako životario.

       Od svojih  ordena se nije odvajao do kraja života.

Ratne 1941 godine veliki broj Roma, Srba i Jevreja odveden je na streljanje u Arapovoj dolini, na leskovačkom brdu Hisar, na najvećem stratištu rodoljuba na jugu Srbije, medju kojima  je bio poveden i Amet Ametović.

     Videvši ga u stroju za streljanje sa ordenima za hrabrost nemački dežurni oficir na strelištu mu salutira  i izvede ga iz stroja za streljanje rekavši mu na nemačkom jeziku koji je Amet prilično dobro razumeo i  govorio –  „da oni ne streljaju heroje“.

Medjutim na tom stratištu streljani su njegovi sinovi Redža i Rama, u kući mu je ostala samo ćerka Demirana.