Odbor za proučavanje života i običaja Roma SANU osnovan je 10. oktobra 1989. godine. Sazrevanje ideje o osnivanju naučnog tela posvećenog proučavanju života i običaja Roma u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti je potrajalo, ali nesumnjivo je da je ono nastalo iz jasno utvrđene potrebe za istraživanjima takve vrste.
Pored Miloša Macure, osnivača i predsednika Odbora do 1999. godine, Odborom su rukovodili akademik LJubomir Tadić (1999-2009), akademik Aleksandar Fira (2009-2011) i od 2012. akademik Tibor Varadi.
Trideset godina od osnivanja i rada Odbora obeleženo je 10. oktobra 2019. Tim povodom pripremljena je posebna monografija koja prikazuje šta je Odbor uradio proteklih 30 godina. Povodom obeležavanja jubileja održan je i naučni skup posvećen delu akademika Radeta Uhlika koji je bio najznačajniji romolog nekadašnje Jugoslavije. Održavanjem ovog naučnog skupa želeli smo da dopunimo saznanja o istoriji romologije kao nauke u Srbiji i regionu.
U oktobru 2021. godine Odbor je organizovao naučni skupa „Doprinos Roma kulturi naroda u Srbiji“. Smatrali smo da je izuzetno značajno organizovanje naučnog skupa na ovu temu koji je imao zadatak da što preciznije odredi i pokaže u kojim su sve oblastima kulture i umetnosti Romi obogatili srpsku kulturu i kulture nacionalnih manjina u Srbiji. Ovih dana iz štampe izlazi zbornik posvećen doprinosu Roma kulturi naroda u Srbiji. Autori u zborniku u zastupljenim radovima – kako onim strogo naučne-akademske prirode, tako i onim preglednog i esejističkog karaktera – iscrpno izveštavaju o romskoj muzici kao delu mejnstrim kulture, posebno o romskom hip hopu i romskim muzičarima na Saboru trubača u Guči, muzičkom stvaralaštvu kompozitora Zorana Mulića, književnom radu Slobodana Berberskog, romskom romanesknom prvencu, romskim pozajmljenicama u srpskom jeziku, stavovima uspešnih Roma o znanim romskim umetnicima, počecima zadrugarskog samoorganizovanja Roma na našim prostorima, smotri kulturnih dostignuća Roma Srbije i drugim važnim temama.
U predgovoru zbornika, profesor Dragoljub B. Đorđević naglašava: „Stoji stav da je zalog opstanka i napredice manjina (i većina) razmena. Istorijski je nauk: traju oni koji „daju i primaju“, oni koji uzmu „nešto“ i, kreativno ga propuštajući kroz filter sopstvenog identiteta, daruju druge, tj. unose ga u osnovu šireg kulturnog identiteta“.
Međunarodna konferencija romoloških studija i godišnji sastanak organizacije Gypsy Lore Society (GLS) održan je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti od 28. do 30. septembra 2022.
Konferenciju su organizovali Odbor za proučavanje života i običaja Roma SANU u saradnji sa GLS. Gypsy Lore Society predstavlja međunarodno naučno udruženje posvećeno proučavanju Roma, osnovano 1888. godine u Londonu, a od 1989. njegovo sedište je u SAD. GLS sa svojom istorijom dužom od jednog veka i bogatom naučnom tradicijom, predstavlja centar istraživanja, prikupljanja, razmene mišljenja i rezultata u oblasti romoloških studija.
Gypsy Lore Society konferencije su najznačajniji, a prema broju panela i učesnika, najobimniji naučni događaj u svetu na godišnjem nivou posvećen romološkim studijama. Konferencije su koncipirane interdisciplinarno, kao sinergija naučnih istraživanja i prakse. Učesnici konferencije su iz različitih naučnih disciplina – istorije, etnologije, antropologije, sociologije, političkih nauka, lingvistike, regionalnih studija, geografije, književnosti, medicine, itd. Na konferencijama se predstavljaju i razmatraju najnovija naučna istraživanja u oblasti romoloških studija, a uključene su i promocije knjiga, kao i filmovi i izložbe.
Konferencije se održavaju jednom godišnje u različitim zemljama, a ove godine prvi put u Beogradu. Konferenciju su otvorili akademik Vladimir S. Kostić, predsednik SANU, akademik Tibor Varadi, predsednik Odbora za proučavanje života i običaja Roma SANU i dr Tatjana Podolinska, predsednica GLS, a otvaranjem je moderirala dr Sofija Zahova, članica Odbora GLS. Plenarno predavanje je održao prof. dr Hristo Kučukov (Poljska). Konferencija se sastojala od 22 panela, od kojih su 19 bila na engleskom, dva na romskom i jedan na srpskom jeziku. Na konferenciji su održane promocije dve knjige: „Roma Voices in History“ Elene Marushiakove i Veselina Popova (ur) i „Gurbetski romski u kontaktu“ Mirjane Mirić i Svetlane Ćirković, kao i izdavačke delatnosti Rrominterpres, koju je predstavio Dragoljub Acković.
Na konferenciji je bilo oko 100 učesnika sa 81 referatom. Učesnici su bili iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Bugarske, Albanije, Austrije, Rumunije, Moldavije, Grčke, Mađarske, Slovačke, Češke, Poljske, Nemačke, Finske, Norveške, Holandije, Rusije, Škotske, Francuske, Španije, Portugalije, Turske, Engleske, Islanda, Kanade, Brazila, SAD i dr.
Članovi Odbora GLS i učesnici izrazili su zadovoljstvo naučnim rezultatima konferencije, učešćem većeg broja naučnika romskog porekla, kao i gostoprimstvom, uslovima i kvalitetom organizacije koju je pružila SANU. Na kraju konferencije održana je godišnja skupština GLS na kojoj je saopštena odluka da će konferencija sledeće godine biti održana u Brazilu.
U svom uvodnom izlaganju na otvaranju konferencije akademik Varadi je, između ostalog rekao: „Da bi smo videli Rome treba da se oslobodimo predrasuda. Poznati američki pravnik Vejrauh (Weyrauch) piše da vlasnici radnji misle da vide lopova ako vide Roma. Odgovor na ovo predubeđenje ne bi smelo da bude jedno suprotstavljeno predubeđenje ili fraza – recimo krilatica da Romi ne kradu. Naravno da ima Roma koji kradu. Kao što ima i Srba, Mađara, Nemaca, Amerikanaca (belaca), Šveđana. Ima lopova u svakom narodu. Činjenice ne treba zameniti zamahom i egzaltacijama. Potrebna je istina. Ako tražimo istinu, možemo doći i do konstatacije da ima nešto više Roma koji kradu iz samousluge, jer to čine uglavnom ljudi u socijalno ugroženom položaju – i na žalost, dobar deo Roma se nalazi u tom položaju. Važno je takođe da ne suzimo krug relevantnih činjenica i ne skratimo pojmove iz kojih izvlačimo zaključke. Pa ni pojam krađe. Lopovi nisu samo oni koji kradu iz samousluga. Ako uzmemo u obzir i razne oblike korporativnih krađa, Romi će se sigurno naći na vrlom skromnom mestu na listi velikana lopovluka. Da bi smo se mogli osloboditi predrasuda, treba prvo da ih vidimo. Da stvorimo pravu sliku o predrasudama i o njihovim korenima. Da bi se nešto izbacilo, treba da prepoznamo šta je za izbacivanje.
Poznati romski intelektualac Rajko Đurić (koga bi smo mogli zvati i poznatim evropskim intelektualcem i koji je bio uvaženi član našeg Odbora) govori u jednoj svojoj pesmi o sudbini: ‘Sudaraš se sa senkom smrti / sudbino moja’. Rajko Đurić više nije među nama. Ali njegov duh i njegovo životno delo su i dalje prisutni i pomažu nam ne samo u tome da vidimo opasnost u sudaru sa senkama, već i da prepoznamo šanse. Recimo šansu da pretnje životu preobratimo u besmrtnu poeziju. Ja sam uveren da će i ova konferencija doprineti stvaranju šansi. Recimo šansi da se stvori prava slika kako o predrasudama upućenim prema Romima, tako i o stvarnom identitetu Roma. A to može da utiče i na sudbinu“.
Nakon 33 godine postojanja možemo reći da je rad Odbora imao uticaja kako na razvoj istraživanja o Romima, na promene javne politike u odnosu na ostvarivanje ravnopravnosti, te i na promene društvene svesti o Romima. Mnogobrojna predavanja i konferencije održana u organizaciji Odbora, publikacije koje je objavio Odbor, znatno su doprineli da obrasce i predrasude zamenimo viđenjem stvarnosti i razumevanjem. Rezultati pokazuju i to, da postoji puno razloga da Odbor nastavi da se bavi pitanjima važnim za položaj i život sunarodnika Roma.
Comments are closed.