Srbija koristi JMBG već 46 godina. Zbog toga što u svojoj formi otkriva lične podatke, postavlja se pitanje da li ga treba ukinuti, kao što je učinila Hrvatska, piše poral B92.
„Forma JMBG-a je možda i imala svoju svrhu u vreme kada je JMBG ušao u potrebu“, rekla je Jelena Adamović, saradnica SHARE Fondacije i advokatica sa ekspertizom u oblasti zaštite podataka o ličnosti za B92.net.
„Međutim svakako je sada jasno da ta forma u kombinaciji sa njegovom širokom upotrebom nije u skladu sa osnovnim načelima obrade podataka o ličnosti iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti“, dodala je.
Šta je JMBG?
Jedinstveni matični broj građana je individualna oznaka građana koja sadrži 13 cifara od kojih svaka otkriva lični podatak.
Ovaj broj dodeljuje Ministarstvo unutrašnjih poslova na osnovu podataka iz Matične knjige rođenih i dobija se po rođenju, međutim niko iz MUP-a se nije odazvao na poziv da više govori o tome da li se o novom sistemu razmišlja.
Prvih sedam cifara predstavlja datum rođenja, druge dve region rođenja, pretposlednje tri označavaju kombinaciju pola i rednog broja za lica rođena istog datuma, a na kraju se nalazi kontrolna cifra.
„U velikom broju situacija gde se JMBG koristi, poput javnih registara kao što je APR, ti aspekti [datum, region rođenja, pol] ovog jedinstvenog broja su potpuno irelevantni. Suprotno pravilima zaštite ličnih podataka oni su ipak poznati svima koji imaju uvid u JMBG, a to je često cela javnost“, objasnila je Adamović.
Lako se „čita“
Vodeći primer zloupotrebe jeste slučaj koji se desio decembra 2014. godine. Tada je grupa hakera objavila da je došla u posed jedinstvenih matičnih brojeva građana Srbije uz pomoć kojih su saznali njihove brojeve telefona, gde žive i čime se bave.
Matični broj se koristi od strane privatnih i javnih institucija u cilju identifikacije, poput banaka, državnih organa, javnih registara i sl. Stoga su mogućnosti za zloupotrebu poprilično lake.
MBG se može iskoristiti za krađu identiteta, zloupotrebu preko društvenih mreža, do zloupotrebe u oblasti telekomunikacijskog, bankarskog, zdravstvenog i osiguravajućeg sektora.
Međutim, Adamović za B92.net ističe da trenutno nigde ne postoji jasno istraživanje o tome koliko često se zloupotrebe zapravo dešavaju u praksi.
„Zastareo“, koje su moguće alternative?
Hrvatska je 2009. godine uvela osobni identifikacioni broj (OIB) koji se koristio umesto jedinstvenog matičnog broja, a u prelaznom periodu građanima su se dodeljivala oba identifikaciona broja dok ga nisu potpuno ukinuli.
Suštinska razlika jeste u tome što je OIB broj potpuno nasumičan i ne otkriva nijedan lični podatak vlasnika.
„Korišćenje JMBG-a u Srbiji je u velikom broju slučaja i u velikoj meri suprotno glavnim načelima zaštite ličnih podataka, te je u tom smislu i zastareo i režim njegove upotrebe je neophodno menjati“, rekla je Adamović.
Broj sačinjen od niza nasumičnih cifara, koji ne otkriva lične podatke u Srbiji zapravo postoji već godinama. To je LBO (lični broj osiguranika) koji se dodeljuje onima koji su osigurani po bilo kom osnovu i može koristiti kao jedinstveni identifikator osobe.
„Brojevi lične karte ili pasoša, iako nisu nužno jedinstveni, omogućavaju pouzdanu identifikaciju kada se upare sa izdavaocem i datumom izdavanja“, dodala je.
Budućnost JMBG
Tema o potencijalnom ukidanju matičnog broja u Srbiji je „često pominjana kada se razgovara o našem pravu na privatnosti i načinima na koje je ono ugroženo“, navodi Adamović, ali još uvek nije poznato da li konkretne inicijative za promenu postoje.
„S obzirom na kompleksnost ove teme takve inicijative da bi bile ozbiljne treba da obuhvate širok krug pravnih i praktičnih problema, kako bi novi režim i eventualno novi jedinstveni broj omogućio glatko ostvarivanje niza drugih prava, a ne samo prava na privatnost“, objašnjava ona.
Izvor:B92
