Država gubi oko 410 miliona evra godišnje u prihodima zbog toga što Romi i Romkinje nisu uključeni u tržište rada, dok se njihova zajednica, uključujući i povratnike iz inostranstva i dalje suočava sa stavom većine da „nisu vredni“ ravnopravnog statusa, rečeno je na Nacionalnom dijalogu o socijalnom uključivanju i ekonomskom osnaživanju Roma.
Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić je, ukazujući na takav stav većine, ocenila da se radi o vrsti rasizma, bez obzira da li su u većini Srbi, Kanađani, Mađari ili Englezi.
„Time se bavi Revidirana strategija za uključivanje Roma i Romkinja, za koju se nadam da će biti usvojena do kraja godine, jer zajedno moramo da se borimo protiv toga, jer je to loše i po većinu i po manjinu“, poručila je Čomić na dijalogu pod nazivom „Kroz saradnju i dobru praksu do održivih rešenja“.
Upozorila je da takav odnos sprečava pripadnike romske manjine da učestvuju u životu čitavog društva, i pozvala na rešavanje ogromnih problema sa kojima se Romi suočavaju, od dubokog siromaštva i nedostatka obrazovanja do prezira koji većina često gaji prema njima.
„Mi smatramo da uključenost Roma mora biti sto odsto, a to zavisi od toga koliko će zajednica uložiti u njih“, poručila je Čomić.
Kada je reč o ekonomskoj ceni koju društvo u Srbiji plaća zbog isključenosti Roma, istraživači Fondacije Centar za demokratiju su, prema rečima izvršne direktorke Nataše Vučković, izračunali da se radi o 410 do 413 miliona evra koje država gubi zato što pripadnici te zajednice nisu uključeni u formalno tržište rada.
„Ključni razlozi njihove isključenosti su nizak nivo obrazovanja i veština potrebnih na tržištu rada, diskriminacija i njihova disperzovanost, što onemogućava da se mere podrške primene jednako na celoj teritoriji“, rekla je Vučković.
Naglasila je da računica takođe kaže da bi investicije u obrazovanje bile upola niže od gubitka koji država beleži zato što je formalna zaposlenost u toj zajednici izuzetno niska, što bi takva ulaganja države učinila izuzetno isplativom.
„Naročito danas kada se govori o tome da Srbija nema radnike i da mora da uvozi radnike. Suočili smo se već sa problemom stranih radnika u Zrenjaninu, dakle ima nedostataka na našem tržištu rada a postoji jedan veliki segment domaćeg stanovništva koji ne radi“, kaže Vučković.
Procenjuje se, inače, da u Srbiji živi između 400.000 i 800.000 Roma, ali i da mnogi od njih, upravo zbog straha od diskriminacije, izbegavaju da se tako i izjasne.
Šefica privrednog odeljenja ambasade Nemačke u Srbiji Ane-Kristin Piplica istakla je da je Srbija učinila napredak kada je reč o položaju romske zajednice u društvu, što je od izuzetnog značaja i za proces evrointegracija, ali i da se oni i dalje suočavaju sa velikim teškoćama kada je reč o uključivanju u sve aspekte društvenog života u Srbiji.
Državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dušanka Golubović je u te teškoće, osim diksriminacije, ubrojala i teškoće u pristupu merama podrške za zapošljavanje, obrazovanje i pristup zdravstvenoj zaštiti.
Program Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa“ sprovodi GIZ u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Taj program zajedno sa Fondacijom Centar za demokratiju organizovao je Nacionalni dijalog u formi nacionalne konferencije.
Izvor:N1
Comments are closed.