U Leskovcu je održana važna obuka za predstavnike lokalnih institucija sa ciljem unapređenja podrške povratnicima po osnovu Sporazuma o readmisiji, a poruke sa skupa ukazuju na sve veći izazov – broj povratnika iz inostranstva iz godine u godinu raste.
Obuka, organizovana u okviru nacionalnog Programa za reintegraciju povratnika 2025–2026, okupila je ključne aktere na lokalnom nivou – predstavnike Komesarijata za izbeglice i migracije, Nacionalne službe za zapošljavanje, centara za socijalni rad, obrazovnih i zdravstvenih institucija, kao i mobilnih timova za inkluziju Roma, pedagoških asistenata i zdravstvenih medijatora.
Načelnik Odeljenja za primarni prihvat i ostvarivanje prava povratnika po readmisiji, Miloš Mihajlović, istakao je da je osnovni cilj obuke povezivanje svih relevantnih institucija kako bi se povratnicima obezbedila efikasna i koordinisana podrška.
„Cilj je da informišemo lokalne aktere na koji način povratnici mogu da ostvare svoja prava, ali i koje vrste pomoći i mera Komesarijat može da pruži lokalnim samoupravama. Samo zajedničkim radom možemo obezbediti adekvatnu podršku ljudima koji se vraćaju u Srbiju“, rekao je Mihajlović.
On je naglasio da Komesarijat svake godine izdvaja sredstva namenjena lokalnim samoupravama, koje zatim kroz različite programe pomažu povratnicima. Podrška obuhvata stambeno zbrinjavanje – uključujući kupovinu seoskih kuća sa okućnicom, ekonomsku pomoć porodicama, dodelu građevinskog materijala, ali i osnovnu humanitarnu podršku poput ogreva i paketa hrane.
Međutim, da bi ostvarili ova prava, povratnici moraju ispuniti određene uslove.
„Jedan od ključnih uslova jeste dokazivanje statusa – da su vraćeni po Sporazumu o readmisiji. Takođe, postoje jasno definisani kriterijumi i za lokalne samouprave i za korisnike, koji su propisani javnim pozivima i lokalnim aktima“, objasnio je Mihajlović.
Poseban akcenat stavljen je na potrebu za boljom koordinacijom između institucija, jer, kako je istaknuto, reintegracija ne može biti odgovornost samo jedne službe.
„Povratnici treba da se obrate poverenicima u svojim lokalnim sredinama, ali je važno da u proces budu uključeni i centri za socijalni rad, Nacionalna služba za zapošljavanje, koordinatori za romska pitanja i druge institucije. Samo tako korisnici mogu biti pravilno usmereni i ostvariti sva prava koja su im dostupna“, dodao je on.
Podaci koje vodi Komesarijat ukazuju na zabrinjavajući trend rasta broja povratnika. Dok je 2023. godine registrovano oko 680 osoba, taj broj je u 2024. porastao na između 800 i 900, da bi tokom 2025. godine više od 1.225 povratnika prošlo kroz kancelariju za readmisiju na Aerodromu „Nikola Tesla“.
„I zvanične statistike Evrostata pokazuju porast broja tražilaca azila iz Srbije u zemljama Evropske unije, što dodatno potvrđuje ozbiljnost ovog problema“, upozorio je Mihajlović.
Zaključak skupa u Leskovcu jeste da je neophodno kontinuirano jačati kapacitete lokalnih institucija i unapređivati međusobnu saradnju, kako bi se odgovorilo na rastuće potrebe povratnika i obezbedila njihova održiva reintegracija, posebno kada je reč o osetljivim grupama poput romske zajednice.
