Na samom obodu rudarskog kopa u Bor, desetine romskih porodica svakodnevno žive između prašine, zagađenog vazduha i straha da će ostati bez jedinog krova nad glavom. Ono što bi za mnoge bio privremen problem, za ove ljude je surova svakodnevica – bez sigurnosti, bez zaštite i bez odgovora nadležnih.
Prema podacima Inicijativa A11, oko četrdeset porodica smešteno je u starim, oronulim barakama, tik uz industrijski kop. Tu odrastaju deca, žive trudnice i stariji – izloženi konstantnoj buci, prašini i zagađenju koje, kako upozoravaju stručnjaci, može imati ozbiljne posledice po zdravlje.
„Dišemo isto što i rudnik“, kažu meštani, opisujući svakodnevnu borbu sa kašljem, umorom i neizvesnošću.
Ali problem ne staje na zagađenju.
Ovim porodicama preti i raseljavanje zbog širenja rudarskih radova. Iako su ranije postojala obećanja da će biti preseljeni u adekvatne uslove, taj plan je zaustavljen – bez jasnog objašnjenja i bez rešenja za ljude koji već žive na ivici egzistencije.
Iz Inicijativa A11 upozoravaju da nisu ispoštovane osnovne zakonske procedure: nema transparentnog plana preseljenja, nema konsultacija sa stanovnicima, nema garancije da će im biti obezbeđen dostojanstven smeštaj.
U praksi, to znači jedno – ljudi mogu ostati bez doma preko noći.
Ovaj slučaj ponovo otvara bolno pitanje: koliko vrede životi Roma u Srbiji kada se sudare sa velikim ekonomskim interesima?
Dok se rudnik širi, a profit raste, porodice na njegovom obodu žive u strahu – između otrovnog vazduha i neizvesne budućnosti.
Bez hitne reakcije institucija, upozoravaju aktivisti, ovo neće biti samo još jedna priča o siromaštvu – već primer sistemskog zanemarivanja koje može ostaviti trajne posledice po čitavu zajednicu.
