Leskovac bez Roma ne bi bio ono što jeste. Njihova kultura, vera i svakodnevni doprinosi godinama oblikuju duh grada, dok se istovremeno romska zajednica suočava sa nedostatkom sistemske podrške, posebno kada je reč o zapošljavanju mladih. Iako su promene unutar zajednice vidljive i značajne, bez odgovorne politike i jasnih mera lokalnih institucija, Leskovac rizikuje da izgubi ono najvrednije – ljude koji žele da ostanu, rade i grade budućnost u svom gradu.
Leskovac je grad koji se decenijama gradio na leđima običnih ljudi. Među njima, Romi nisu ni margina ni fusnota istorije – oni su njen sastavni deo. Bez Roma, Leskovac ne bi imao isti ritam, isti duh, niti istu ljudsku toplinu. Zato je krajnje vreme da se jasno kaže: Romi nisu problem ovog grada. Romi su njegovo bogatstvo.
Romska zajednica u Leskovcu duboko je utkana u tkivo grada. Od mahala koje su iznedrile zanatlije, muzičare i radnike, do današnjih generacija Roma koji rade, izdržavaju porodice i nose odgovornost za svoje postupke. Posebno je važno istaći da je većina leskovačkih Roma protestantske veroispovesti, što je u prethodnim godinama donelo vidljive i merljive promene na bolje. Protestantske crkve imale su ključnu ulogu u socijalizaciji romske zajednice, jačanju lične discipline, poštovanja zakona, porodičnih vrednosti i udaljavanju od destruktivnih obrazaca koji su decenijama bili posledica sistemskog zanemarivanja.
Pored toga, Romi Leskovca svojom kulturom daju značajan doprinos životu grada. Romska muzika, običaji, porodična povezanost i snažan osećaj zajedništva obogaćuju kulturnu scenu Leskovca i čuvaju duh grada koji je uvek bio otvoren za različitosti. Ta kultura nije folklorna dekoracija, već živa vrednost koja doprinosi identitetu Leskovca i njegovoj prepoznatljivosti.
Međutim, ako grad želi da sačuva tu snagu i potencijal, mora preuzeti veću odgovornost. Lokalna samouprava i nadležne institucije moraju aktivnije raditi na zapošljavanju mladih Roma, ali i mladih uopšte, jer Leskovac danas gubi ono najvrednije – svoju mladost. Sve veći broj mladih ljudi, suočen sa nedostatkom perspektive, napušta grad i odlazi u inostranstvo u potrazi za sigurnijim životom. Taj odlazak nije samo lični gubitak, već ozbiljan udarac za budućnost čitave zajednice.
Romi su blagoslov Leskovca jer dokazuju da integracija nije fraza iz strategija i akcionih planova, već proces koji zahteva poverenje, rad i poštovanje. Njihova vera, kultura i spremnost na promenu učinile su romsku zajednicu stabilnijom, a sam grad bezbednijim i humanijim mestom za život.
Ako Leskovac želi da bude pravedan grad, mora prestati da Rome posmatra kao socijalni slučaj. Mora ih videti onakvima kakvi jesu – kao ljude koji žele red, rad i mir. Priznati da su Romi blagoslov ovog grada nije politička korektnost. To je suočavanje sa istinom koju predrasude godinama pokušavaju da sakriju.
