U Srbiji, poslednjih desetak godina romska zajednica se suočava sa problemom narkomanije i bolestima zavisnosti.
O problemu narkomanije i bolesti zavisnosti koji poprima epidemijske razmere kako u Srbiji tako i u Leskovcu razgovarali samo sa Bojanom Mladenović glavsnom sestrom patronažne-polivalentne službe Doma Zdravlja Leskovac. Intervuju penosimo u celosti.
ROMinfomedia: Iz ugla službe, vaše službe, koliko je narkomanija i koliko su bolesti zavisnosti rasprostranjene uopšte u društvu?
Mladenović: Mnogo. Iskustva negde pokazuju da nema veze da li je to bogata zemlja u smislu socijalno bogata zemlja ili ne, u ekspanziji je. Nažalost i širenje bolesti zavisnosti i alkoholizma i sad mogu da kažem pošast novog veka, to je kako da kažem, kockarnice, lako doći do novca. Zašto se sve to dešava. Ja mogu da kažem nešto kao lično mišljenje moje službe i naše, na našim sastancima, to je da se sa decom mnogo malo vremena provodi. A to je ono osnovno čime se patronaža bavi i što patronaža pokušava da prevenira da nauči roditelje kako da pričaju sa svojom decom da ono što je danas nažalost, lako dostupno ne znači da je dobro i da se taj lako zarađeni novac usmerava na vrlo ružne stvari zato što deca…
ROMinfomedia: Šta je to lako zarađeni novac?
Mladenović: Lako zarađeni novac, ako pričamo o kockarnici. U stvari, mišljenje dece, da tako lako zarađeni novac će im opet služiti da ga tako lako i potroše. U smislu kako došlo, tako i otišlo. Zašto kažem sve potiče iz porodice. Zato što deca gledaju kako se ponašaju stariji u toj porodici i treba pričati sa tom decom, pričati, pričati, pričati i pričati i nadati se da će bar deset posto onoga što je ispričano ostati njima. Ali neće čista priča, nikad nije sama priča ono što može da edukuje decu, nego primer jer deca uče po primeru iz kuće. Znači ako vi detetu posle posla date samo mobilni telefon da ono odatle prima informacija, ako ne radite sa svojom decom, ako ne pratite dete, ako ne pitate šta je bilo u školi, ako ne radite zajedno domaći, ako ne sedite za stolom zajedno da ručate, dete neće znati da su to neke dobre navike, jer sve potiče iz kuće. Morate prvo da im date svojim primerom pozitivnim, ono što je dobro. Deca uče iz primera.
ROMinfomedia: A šta ako su roditelji zavisnici od alkohola i kocke?
Mladenović: Pa znate kako kažu, kažu ako otac pije, dete neće piti zato što ima u porodici ujku, brata, oca alkoholičara. To nažalost nije tačno. Praksa je pokazala da nije tačno. Znači najčešće deca alkoholičara i sama postaju alkoholičari, dete nasilnika i samo postaje nasilnik. Zašto? Zato što smatra da alkohol koji on viđa u toku dana, po ceo dan u rukama roditelja, gde se za sve i dobro i loše nazdravlja alkoholom ili se uzima alkohol da bi se bilo šta obeležilo i ako je to tu svaki dan, deca to ne prepoznaju kao nešto loše i na žalost, naši roditelji, ne bih nekog da osuđujem pa ću samo generalizovati, imaju običaj da ponude dete alkoholom, kao da je to nešto normalno eno, eto da proba. Na žalost je kod nas to sad neki dokaz muškosti, da se proba alkohol i da će tako biti prihvaćeni u društvu i on odmah eto misli da to nije loše i da to treba tako. I to je taj prvi korak odakle se kreće u taj sunovrat jer bolesti zavisnosti je nešto što se teško leči i prvo osoba treba da prihvati da ima problem, da ima problem sa alkoholom, da ima problem sa narkomanijom, da ima problem sa lakim drogama, tu podrazumevam nikotin, cigarete, jer i to je droga. Mi ih klasifikujemo kao lake i teške droge ali droga je droga. Ne postoji nešto što je opravdano ili nije opravdano. Znači ako je zavistan od nje, to je droga.
ROMinfomedia: Da li …evo pričamo o bolestima zavisnosti-alkoholičari, kockari, narkomani, postaju i nasilnici i vrše nasilje u porodici nad decom i suprugom? Da li je to povezano?
Mladenović: Pa tu je nekako lančano povezano, jedno drugo uslovljava. Samim tim pod dejstvom alkohola se ne donose razumne odluke a kreće se u krađu da bi se došlo do posedovanja alkohola, ne mislim na drugu vrstu krađe, nego doći do tog alkohola. Ukoliko ga nema, onda on postaje nasilan, ukoliko mu neko skrene pažnju da to nije dobro, onda on postaje agresivan prema toj osobi. Pod dejstvom alkohola može da ode i u kockarnicu misleći da će tako da zaradi novac da bi opet kupio alkohol i to kreće iz dana u dan, sve je teže, sve više trpi porodica. U kući je sve manje novca a sve više NERAZUMLJIVO alkohol, nema za osnovne namirnice i sad bi trebalo da deca to prepoznaju i da krenu nekim drugim pravcem, međutim deca nisu edukovana, deca su to svaki dan gledala, deca misle da je to, na žalost, normalno i da se alkoholom dešavaju problemi. Pa se i oni, na žalost, odaju tom istom alkoholu a i kockarnici a i što je veće socijano nemanje i nemoć, propagira se “dajte narodu što više hleba i igara” da bi se zaboravilo na trenutnu situaciju. Ne pričam o našoj zemlji, pričam uopšte generalno o situaciji ali nije ovo problem samo siromašnog društva. Ovo je problem i bogatog društva. U osnovi problema je porodica, matična porodica. Sve što izađe iz porodice i sve što se propagira kao dobro ili kao loše. Uporno potenciram porodicu, jer se u porodici stiču i dobre i na žalost, loše navike.
ROMinfomedia: Da li se vaša služba trenutno sreće sa takvim slučajevima i šta biste rekli o takvim poremećajima?
Mladenović: Što se tiče bolesti zavisnosti, što se tiče štetnosti alkohola, štetnosti droga, mi po planu i programu imamo obilazak škola i trudimo se da obiđemo sve škole na našoj teritoriji, uz pomoć zavoda škola i drugih institucija sa kojima sarađujemo i da pričamo sa decom. Ne da promovišemo i alkohol i drogu, ne da im pričamo kako se nabavlja i kako se zovu te droge, već da i objasnimo kako to utiče na život, na porodicu, na zdravlje, na društvo, na okolinu. To je to. Radimo već pedesetak godina koliko i postoji polivalentna patronaža, koja se nekih sedamdeset posto svog posla bavi posetom trudnicama i drugim vidovima a trideset posto našeg rada je to zdravstveno vaspitanje i edukacija mladih na terenu.
ROMinfomedia: Kakva su vaša iskustva u radu sa romskim zajednicama u toj sferi?
Mladenović: Znate kako, mi imamo od pre nekih petnaestak godina, možda i više, saradnju sa romskim medijatorima, znači zdravstvenim medijatorima koji se nalaze u službi patronaže i gde se primetilo da je vrlo bitno njihovo prisustvo i neophodno, zato što su nam oni spona između romskih porodica i zdravstvenog sistema. Ne pričam samo o zakazivanju pregleda već o tome da ih ubacimo u društvo, da ih uvedemo… edukativni rad sa njima, da se mi nekako približimo romskoj populaciji. Tako da su dve zdravstvene medijatorke prisutne ovde, one su svaki dan sa nama na terenu kad obilazimo romsku populaciju. Imamo izuzetnu saradnju, prihvaćene smo, ima malo pomaka. Treba mnogo da se radi ali čak i jedno dete da izvučemo, za nas je veliki uspeh.
ROMinfomedia: Da li je to i romskoj zajednici postalo društveno prihvatljivo da je alkohol potpuno normalan, kocka potpuno normalna, droga potpuno normalna?
Mladenović: Da. Danas je, na žalost, svugde društveno prihvatljivo. To je možda uticaj medija, najviše uticaj medija. Mediji generalno imaju ulogu da šire informišu javnost i mediji su neophodni. Znači oni informišu, edukuju javnost, oni prenose sve što se dešava iz sveta, sa svih strana imate lako dostupne informacije a vaše je da znate da izaberete šta su loše, šta su dobre, šta treba prihvatiti, šta treba odstraniti. Mlado dete u nekom periodu odrastanja i puberteta, može lako da skrene sa pravog puta ali zato smo mi tu, zdravstveni radnici, ponovo kažem,medijatori, volonteri, učitelji, apsolutno iz svih sfera ljudi koji treba da se udruže i da što više rade sa tom decom. Samo nemojmo da pustimo decu samu. Nemojmo da ih pustimo bez nadzora, ni u školi, ni na ulici, ni u kući. Pod tim ne mislim pratiti decu, da oni osećaju neki pritisak ili presing. Jednostavno mislim biti tu za njih i kad im je dobro i kad je loše, da deca imaju poverenje, da steknu poverenje u nas. Ljudski je grešiti, svako pogreši al da budu svesnih tih svojih grešaka i da imaju hrabrosti da kažu, zato što se razgovorom rešava svaki problem.
ROMinfomedia: Da li je potreban multisektorski rad u borbi protiv narkomanije i bolesti zavisnosti?
Mladenović: Uvek.Niko ne zna sve, niko ne treba da zna sve, zbog toga je timski rad neophodan, da svako iz svoje sfere da svoj doprinos.
ROMinfomedia: Šta mislite, da li službe dovoljno rade svoj posao? Kad kažem službe mislim na sudstvo i policiju.
Mladenović: Znate kako, lepo bi bilo da kažemo da svako radi svoj posao. Ja ću reći da se nadam da ljudi koji žele da se bave time daju maksimum sebe.
ROMinfomedia: To kažem zato što u razgovoru sa načelnikom policijske uprave u Leskovcu, gospodinom Tomislavom Ilićem, on je dao informaciju da je porast narkomanije u romskim naseljima na jednom zabrinjavajućem nivou.
Mladenović: Ne znam, potrebno je edukovati mlade i zaposliti mlade. Vrlo je bitno naći im radno mesto, ubaciti ih u sve sfere društva, da daju maksimalno svoj doprinosa. Većina mladih zbog viška slobodnog vremena, krene da improvizuje da proba, proba jednom, proba drugi put. To je možda zbog nekog priznavanja u društvu. Ponovo to društvo tih istih, grupa mladih ljudi koji nemaju posao, opet je posao… Koliko ljudi su finansijski zavisni, toliko više taj novac troše na nepotrebne stvari, tipa alkohola, kocke. Zato ja kažem treba motivisati mlade ljude da rade, da se umore od tog rada, pa da nemaju vremena za taj neki javni život. Ako već sve prihvatamo od zapada, ajmo da prihvatimo da se na zapadu radi pet dana, da se ne izlazi, da se strogo poštuje zakon. Naši zakoni u Srbiji su jako dobri, samo praksa, na žalost, pokazuje da se ne sprovode i onda kad vi nekog zaposlite, date mu obavezu, date mu i prava al mu date i obaveze. Ja nemam višak slobodnog vremena. Mislim da će se problem bar smanjiti. Ništa se neće preko noći rešiti ali po meni svaki mladi čovek treba da radi.
ROMinfomedia: Savremeno doba. Pričamo sad o bolestima zavisnosti. Zavisnosti aktuelno je konzumiranje elektroskih cigareta i nargila, šta nam možete reći o tome?
Mladenović: Ne znam, uspemo da sve što ne valja, prvi probamo. Ne znam zašto jer nikad nismo u nijednom trenutku trebali da budemo ogledni kunići za nešto ali eto baš zato možda što nema cenzurisanja televizijskog programa, cenzurisanja informativnih članaka, laka dostupnost mobilnih telefona koje bih ja lično zabranila u školi, na radnom mestu. Možda zbog toga što oni sve na zapadu te takve stvari pokupe pa misle da je to nešto dobro a sa druge strane nemate sistem koji će im objasniti šta je dobro a šta ne da oni to isfiltriraju i opet ću se vratiti na porodicu koja svojim primerom im ne pokazuje… Jer danas je, na žalost, takvo vreme da ljudi trče za poslom, da vi od jedog posla ne možete da izdržavate svoju porodicu, da tražite dodatni izvor prihoda a onda pustite decu da sama brinu o sebi. A deca treba samo da budu deca i bar u našoj zemlji do osamnaest godine mi moramo da vodimo računa o njima i da budemo odgovorni za njihovo odrastanje, za njihovo ponašanje, za njihovo školovanje i da shvatimo da decu ne može da vaspitava ulica, da ne može da vaspita mobilni telefon, da moramo da pratimo dete. I na kraju šta će detetu od desetak godina mobilni telefon. Da sednemo sa svojim detetom da pročitamo neku lektiru, da i mi čitamo neku knjigu jer ako dete vas ceo dan gleda kako držite telefon uzeće i ono, ako dete gleda da vi ceo dan, pre ručka, posle ručka, popijete alkohol, dete će misliti da to tako treba. Sve je to obrazac ponašanja. Kako vidi od starijih, tako će i on. Zato ja nikad neću reći da su deca kriva, uvek smo mi, porodica i društvo krivi za tu decu ukoliko im ne posvetimo dovoljno vremena i pažnje.
ROMinfomedia: To znači da roditelji i porodica trebaju da budu primer svojoj deci.
Mladenović: Tako je.
Medijski sadržaj nastao je u okviru projekta „Tvoje NE menja sve!-Pazi da se ne upecaš!“ koje realizuje ROMinfomedia.
Comments are closed.