Srbija se poslednjih godina suočava sa manjkom radne snage u pojedinim zanimanjima iz oblasti ugostiteljstva, nastave, transporta i drugih delatnosti, zbog čega su oglasi za ove poslove konstantno i u velikom broju aktuelni.
Kako za Danas kažu iz Nacionalne službe za zapošljavanje, tokom cele 2023. godine u našoj zemlji poslodavci su iskazali veći broj potreba za zapošljavanjem programera, mašinskih radnika, elektrotehničara, građevinskih radnika, medicinara i ekonomista.
Kada su u pitanju poslovi za koje je potreban visoki nivo kvalifikacija, najveća potražnja bila je za diplomiranim ekonomistima, pravnicima, inženjerima iz oblasti IT, inženjerima elektrotehnike, mašinskim inženjerima, lekarima sa odgovarajućim specijalizacijama, farmaceutima, stručnjacima za finansije, računovođama.
Srednji nivo kvalifikacija bio je najtraženiji za obavljanje poslova prodavca, šivača, vozača, kurira, magacionera, konobara, kuvara, medicinske sestre, gerontodomaćice, zavarivača, tesara i bravara.
Osvrćući se na profile nižih kvalifikacija, iz NSZ kažu da je primetan trend tražnje u oblasti uslužnih delatnosti, proizvodnje, ugostiteljstva, saobraćaja, trgovine i građevinarstva.
Najplaćeniji poslovi su i dalje u IT industriji i najčešće plate u ovoj oblasti kreću se između 230.000 i 350.000 dinara, a u zavisnosti od radnog iskustva i pozicije, neretko značajno prelaze pomenute iznose.
Kao kadar koji zahteva diplomu visokog obrazovanja, računovođe mesečno u Srbiji mogu zaraditi između 130.000 i 175.000, dok su lekari osetno manje plaćeni i njihove zarade se kreću do 147.000 dinara.
Ako pogledamo oglase za poslove koji zahtevaju srednji nivo kvalifikacija, plate trgovaca kreću se oko 60.000 dinara, pomoćnog kuvara između 70.000 i 100.000, a recimo montažera alu i pvc stolarije i do 150.000 dinara.
Od zanimanja koja iziskuju nizak nivo kvalifikacija, trenutno je najviše aktuelih oglasa za konobare i šankere, i u ovoj delatnosti neto plata iznosi 57.000 i više, a dnevnica oko 2.500 dinara. Takođe, dosta poslodavaca traži kasire i prodavce, čija bi fiksna plata bila između 60.000 i 70.000 dinara.
Sa druge strane, istraživanje Infostuda ukazuje na to da je deficit i dalje najviše uočljiv među zanatskim i niže kvalifikovanim zanimanjima, te da je poslodavcima najteže da nađu radnike za pozicije mesara, mehaničara, frizera, pekara, metalostrugara, stolara i vodointalatera.
Kako pojašnjavaju, do toga dolazi zbog nezainteresovanosti đaka da upišu stučne škole koje bi ih usmerile na pomenuta zanimanja, bez obzira na to što bi mogli biti plaćeniji nego da rade poslove koji zahtevaju fakultetsko obrazovanje.
U prilog tome ide činjenica da automehaničar može imati platu i do 180.000, varilac do 200.000, burek majstor i preko 200.000, a profesionalni vozač do 300.000 dinara.
Nasuprot tome, diplomirani ekonomisti neretko zarađuju između 70.000 i 150.000, a lekari specijalisti do 147.000 dinara.
To potvrđuje i predstavnik Unije pekara Srbije Zoran Pralica, koji upozorava da postoji nekoliko razloga zbog kojih u našoj zemlji fali ljudi za ovaj kadar.
„Plate pekara se kreću od 80.000 do 180.000 dinara. Imamo problema sa malim brojem radnika, posebno kada je letnja sezona, jer dosta njih ode u Crnu Goru ili Hrvatsku, zato što su tamo bolje plaćeni. Velike poteškoće stvara i činjenica da se mali broj dece upisuje u stručne škole pekarstva. Pojedine škole već počinju polako da gase odeljenja za te delatnosti, ili spajaju pekare i mesare da sastave razred. Dosta škola i nema potrebnu prateću opremu ne kojoj bi učenici mogli da vežbaju, a mi smo kao udruženje skoro sponzorisali i donirali opremu školama, da bi imali na čemu da uče“, priča Pralica.
Plate pekara i do 200.000 dinara
Naš sagovornik pojašnjava da na visinu plate utiče kvalitet majstora, ali i grupa pekarskih proizvoda koje pravi.
Zato su, kako kaže, najskuplje plaćeni burek majstori, jer je to težak posao koji se mora raditi ručno, i iziskuje dosta pažnje i truda da ne bi došlo do greške, pa neki radnici ostvaruju i više od 200.000 dinara mesečne zarade.
On dodaje da je Unija pekara razmatrala opciju osnivanja pekarske akademije, u kojoj bi stariji majstori obučavali i praktično pripremali nove ljude za ovaj posao.
„To je još uvek na nivou ideje, ne znamo kako bi plaćali starije majstore da drže obuke i predavanja. Opcija bi možda bila i da se mogu upisati đaci po završetku osnovne škole, odnosno osobe sa osnovnim obrazovanjem“, nagoveštava Danasov sagovornik.
Ako prelistamo sajt Infostuda, primetićemo i da stoji otvoren veliki broj oglasa za posao u Sloveniji, gde je predviđena plata za radnika u proizvodnji preko 130.000, električara oko 140.000, za projektanta i preko 200.000 dinara.
S tim u vezi, treba podsetiti da bi uskoro trebao da stupi na snagu Protokol za slobodan pristup tržištu rada između Albanije, Severne Makedonije i Srbije, što domaća stučna javnost vidi kao potencijalo rešenje da se nadomesti nedostatak radnika kod nas, ali i otvoriti mogućnosti za zapošljavanje državljana naše zemlje u okviru Otvorenog Balkana.
Manjak radnika naše kompanije su prošle godine nadoknadile uvozom 52.184 radnika iz inostranstva koji su dobili radne dozvole.
Prema podacima NSZ, najveći broj stranih radnika u 2021.godini došao je iz NR Kine, Turske, Ruske Federacije, Indije i Ukrajine.
Takođe, u 2022. godini najveći broj radnika došao je iz Kine, Turske, Rusije, Indije, Kube, Makedonije i Ukrajine. I u 2023. godini najveći broj dozvola izdat je državljanima Kine, Turske, Ruske Federacije, Indije, Kube, Nepala i Šri Lanke.
„Veliki broj stranih radnika u prethodnim godinama angažovan je u oblasti građevinarstva. Radi se o različitim profilima građevinskih radnika: zidarima, armiračima, pomoćnim građevinskim radnicima, gipsarima.
Pored toga veliki broj dozvola izdat je još i variocima, ali i IT stručnjacima iz različitih oblasti IT delatnosti.
Osim toga stranaci su angažovani i kao pomoćni radnici u različitim granama privrede, kao i u uslužnim delatnostima, u ugostiteljstvu i hotelijerstvu“, navodi se u odgovoru NSZ.
Izvor: Danas/N1
