U nastavku razgovora sa dr Vanjom ilić, načelnicom Centra za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Leskovac, kazala nam je, da je životni vek Roma i Romkinja u globalu kraći u odnosu na ostalu populaciju.
Pitali smo, da li su Romi i Romkinje zdravstveno ugroženiji u odnosu na većinsko stanovništvo?
Ona nam je kazala da ne postoje dopunska istraživanja da su Romi i Romkinje zdravstveno ugoženiji od ostalog stanovništva koje žive u Srbiji, niti zvanična zdravstvena statistika ima te mogućnosti da izdvoji posebno romsku populaciju.
„Mi trenutno na nivou Jablaničkog okruga nismo radili ovakve studije i ne možemo sa sigurnošću reći da se to odnosi na Jablanički okrug, ali na osnovu podataka i istarživanja koja su rađena u prethodnom periodu, 2011. godine, 2015., gde je radio i Nacionalni saveet Roma, gde se radilo na Kragujevca, Novog Sada, pokazuje da Romkinje jesu za nijansu ugroženije, pre svega u delu reproduktivnog zdravlja u odnosu na ostalu populaciju. Da li bi se našim budućim istraživanjima ti podaci potkrepili, ali bi morali da uradimo ciljana istraživanja, da stojimo iza toga. U svakom slučaju neke od stvari se prelivaju i na opštu populaciju, koja je slična kao i Romska, znači oboljenja od karcinoma grlića materice, karcinom jajnika, porast broja obolelih od karcinoma dojke, svuda smo iznad proseka u odnosu na Srbiju. Beležeimo i porast obolevanja od kardiovaskularnih bolesti, čak u poslednjem periodu više žene obolevaju od muškaraca. Fakotri rizika koji na to utiču su rano sklapanje brakova, rano rađanje, socijalni, ekonomski i ostali uslovi… Životni vek Roma je u globalu kraći u odnosu na ostalu populaciju„- konstatovala je dr Vanja Ilić.
ROMinfo: Da li su uzroci upravo ono što ste rekli, socijalna i ekonomska situacija, ali i nebriga o sopstvenom životu?
„To su samo pretpostavke. Ipak bi to moralo da se dodatno obradi. Mi smo 2007, 2008. godine radili projekat unapređenja prevencije bolsti zavisnosti romske populacije, i tada znam da u tom periodu nije bilo zavisnih od psihoaktivnih supstanci. Dugo sarađujemo sa Romima i u periodu do danas taj broj se to već približava opštoj populaciji. Imamo i dobe i loše strane. U prethodnom periodu smo imali razboljevanje od kovida, neposećivanje zdravstvenog sistema što pogoduje i celoj populaciji. Trenutno je ovaj period, gde smo presekli sa kovidom i koji nam ne daju pravu sliku, imamo na nivou Leskovca i okruga porast broja obolelih od kardiovaskularnih i sa postkovidalnim sindromima, porast broja obolelih od malinih bolesti, reproduktvinih, mentalnih… Ono što primećujemo u odnosu na 2019. godinu, opao je očekivno trajanje života među populacijom Jablaničkog okruga. Na niopvu Srbije je oko 74 godina, a kod nas oko 72, a najkraća je u Crnoj Travi. Postoji i jedna kontradiktornost, u odnosu na pol najduže žive žene u opštini Crna Trava, a najduže žive muškarci u Vlasotincu. Kod romske populacije taj očekivani životni vek je 10-12 godina kraći. Razlog zašto je to tako možda ćemo tražiti u narednom periodu. Znamo da se već duži niz godina zagovara tzv. formiranje socijalni karata i zdravstvene karte, možda bi u narednom periodu, sa podacima popisa iz 2022. godine moglo da se uradi ciljano istraživanje da vidimo kakva je situacija kako bi eventualno mogli da kažemo zašto je to tako. Imamo na nivou grada Leskovca višđe muškaraca, ali na nivou populacije Roma mislim da ima više žena. Bukvalno polna struktura se gubi, uvek je bilo više žena nego muškaraca, jer su za vreme rata stradali većinom muškarci, sada su i za vreme kovida više muškaraca umiralo od žena.“
ROMinfo:Mnogi Romi su sakupljači sekundarnih sirovina, te prilikom tog posla dolaze i u dodir sa štetnim materijama. Da li i to može biti jedan od faktora?
„Naravno, Pogotovo ako su prinuđeni da, eventualno, pale gume, jer smo primetili da se u određenim naeljima pale gume zbog žica… Samo paljenje gume ima mnogo štetnih materija ne samo za lice koje to radi, nego za čitavu sredinu. Ovom prilikom ulazimo i u zaštitnu životne sredine. Svedoci smo da je kvalitet vazduha na osnovu podataka ZZJZ, pogotovu u zimskim mesecima takva da imamo problema sa disanjem. Evidentno je i da je porast respiratornih bolesti češći zimi i u rano proleće i kasnu jesen, odnosno onda kada se loži. Zagađen vazduh deluje na respiratorni sistema, ali najvećim delom negativno deluje na kardiovaskularni sistem, dovodeći do stavranja arterosklerotičnih procesa, odnosno do stvaranja masnih naslaga na krvnim sudovima, gde dolazi do začepljenja krvnih sudova, do pojave arteroskleroze, do povećanja broja obolelih od visokog krvnom pritiska… Mora se voditi računa i o divljim deponijama, koje takođe utiču na zdravlje ljudi, jer pod dejstvom toplote dolazi do razgradnje različitih materija koje dalje putem kiša odlaze u zemlju, iz zemlje u vodu, zatim navodnjavanjem u hranu koju korisitimo.“
ROMinfo: Da li su ovo uzroci i što sve više mladih Roma oboljeva od dijabetesa i kardiovaskularnih problema?
„Mogu biti, ali tu može da bude uticaj i period obolevanja od kovida, odnosno pojava postkovidalnih sindroma, koji se manifestuje sa produženim problemima sa kovidom na krvnim sudovima. Porast broja autoimunih bolesti, povećava se broj obolelih od štitne žlezde i dijabeta, a s druge strane to su dodatni faktori rizika koji utiči na pojavu kardiovaskularnih bolesti, ako i obolevanju od bolesti oštećenja krvnih sudova mozga, ne samo krvnih sudova srca. Tu su i obolevanja burega… Same posledice koje je kovid ostavio su daleko teže kod osobe koje nisu vakcinisane. Čak je i preporuka u narednom periodu da osobe koje imaju preko 65 godine i imaju nezarazne bolrsti (visok pritisak, dijabet, problemi sa štitnom žlezdom, gojaznost…) prime tzv. buster dozer vakcine kovida 19. Naučno je potvrđeno da vakcine protiv kovida nisu dovodile do oštećenja kod mladih koje bi dovele do steriliteta ili nemogućnosti rađanja, ali studije koje su rađene za vereme i nakon kovida pokazale da se procenat steriliteta povećava kod osoba koje se nisu vakcinisale.
Ono sa čime ćemo se mi nadalje susretati i ono što će biti izazov je postkovidalni sindrom i porast broja obolelih od kardiovaskularnih bolesti. Moramo voditi računa jer još uvek ima i dosta novih virusa koji čekaju, a smatra se da je nekih deset novih sa kojima ćemo se u narednom periodu susretati i, možda, biti u situaciji nekih novih pandemija. Dosta toga smo i naučili u prethodnom periodu, kao npr. da brinemo o sebi, zatim koliko je bitno da vodimo računa o svojoj higijeni, da peremo ruke kao osnov, da držimo distancu… Postoje takve promene u stanovništvu, jeste da se stalo na nekih 50% vakcinisanih iz razloga što postoji grupa onih ljudi koji misle drugačije. Ali, ne smemo zaboraviti da je revoluciju u medicinskom iskorenjivanju zaraznih bolesti dovela pre svega vakcinacija, jer smo uvođenjem vakcinacije iskorenili velike boginje, paralizu, smanjio se procenat obolevanja od malih boginja… Međutim, prošle godine na terioriji Pančeva i Novog Sada je došlo do porasta broja obolelih od morbila jer se smanjio procenat vakcinisanih na ispod 70. U našem gradu procenat vakcinisanih do sedam godina je bio u padu, nekih 78%, ali je dopunskim vakcinisanjem povećan na 92%. Na to je možda uticalo i što smo više usmerili pažnju ka kovidu, ali smo dozvolili i da antivakcinalni lobi dominira. Nije postojao jasan put kojim se išlo, ljudi su gubili poverenje i u zdravstveni sistem i u pojedince, postepeno su počeli da veruju kako kome i vakcinalni lobi je pobedio. Posebno bih pohvalila vašu aktivnost, kada smo išli sa posebnom vakcinacijom romske populacije, posmatrala sam uticaj Roma pojedinaca na ostale, koji su posmatrali kako će se ovi ponašati, ko će se vakcinisati, a vi ste bili među prvima koji su se vakcinisali, a onda i drugi istaknuti romi su se vakcinisali. Nakon toga su masovno počeli da dolaze i ostali da se vakcinišu.“
ROMinfo: Da li su, možda, Romi mislili da se neće zaraziti, a kada su počeli da oboljevaju, pa i umiru, javio se strah koji je uticao na povećani broj vaskcinisanih?
„Strah jeste dodatno naterao, ali je bitna stvar i poverenje. Najteže je motivisati ljude da to urade, morali su da imaju nekoga kome veruju, da postoje posrednici koji bi uticali na određenu populaciju da promeni neke svoje stavove i da se motivišu. Da bi procenat vakcinacije bio uspešan, broj vakcinisanih treba da bude preko 95%.
Važno za romsku populaciju je da oni mogu da dođu da se vakcinišu i bez zdravstvene isprave, čak i oni koji dolaze iz inostranstva.“
ROMinfo: Kako prepoznati simptome karcinoma debelog creva?
„Ovo je jedan od češćih karcinoma, negde je na 3-4 mestu karcinoma u Srbiji, a u Jablaničkom okrugu je negde oko 4-6 mesta, što zavisi od pola. Ono što je dobro, od 2012. godine se u našem okrugu sprovodi skrining na karcinom debelog creva. Vrlo je jednostavno uraditi pregled, tako da sve osobe od 50-74 godine ulaze u grupu skrininga. Bilo je blagog zastoja tokom kovida, pa nije bilo pozivanja, ali ono na čemu se insistira je da lekari opšte medicine svakoj osobi koja je u ovom uzrastnom dobu daje savet i predlože pregled na tzv. skriveno krvarenje iz debelog creva. To je poseban test koji je jednostavan za uzimanje, i osoba u svojim kućnim uslovima, nakon stolice uzima karakterističan deo te stolice i stavlja u epruvetu koju je dobila i odnese u preventivni centar leskovačkog Doma zdravlja. Ostale donose u laboratorije određenog Doma zdravlja. Preventivni centar povratno poziva osobu koja je radila test i, ako je negativan to joj saopštava, a ako je pozitivan, odnosno predstavlja tzv. nevidljivo skriveno krvarenje iz stolice poziva na dalje ispitivanje. Zakazuje se pregled koji ne sme biti duži od mesec dana sa lekarima i tehničarima sa odeljenja gastroenterologije Opšte bolnice Leskovac gde se radi kolonoskopija. Ukoliko postoje određene promene onda se to vadi.
Osoba može da ima simptome, ali i da ih nema. Promene mogu biti u smislu neredovnog pražnjenja stolice ili naizmenično, čas bude zatvor, čas bude prolivasta stolica. Može se javiti i krv koja je vidljiva, a onda nema potrebe raditi malopre pomuniti test već se radi direktno kolonoskopija. Vidno krvarenje može biti zbog prsnutih polipa ili zbog šuljeva. Čak i ako neko ima šuljeve ne treba sam da se leči, nego da potraži savet lekara. Osobe mlađe od 50 godina mogu da urade test na skriveno krvarenje, a lekar odlučuje hoće li dobiti test ili će kupiti test u apoteci, mada to i nije skupo.
ROMinfo:Sve više Romkinja oboleva i od raka dojke. Koji su uzroci, kako uraditi skrining?
„Skrining raka dojke je u Jablaničkom okrugu krenuo 2014. godine i radio se u sklopu Opšte bolnice i Doma zdravlja. Od 2021., kada je zadnji put bio pokretni mamograf, jer od tada nam mamografi ne rade. Mnoge žene se suočavaju sa tim problemom, a kao ustanova smo se više puta obraćali Ministarstvu zdravlja, Kancelariji za skrining i tražili da nam, ako ništa drugo, omoguće pokretni mamograf. Obećano je i videćemo u narednom periodu kada će to biti. trenutno nemamo mogućnost da u okvirnu državnog zdravstvenog sistema, jer skrining treba da se zvanično državno sprovodi, da žene uputimo tamo. Dosta je vremena prošlo, za neke žene je možda, na žalost, već i kasno. Ono što žene mogu je da same misle o svojim dojkama i da same rade pregled. Taj samopregled se može uraditi u stojećem stavu, ispred ogledala, u ležećem stavu, dok se tuširate… Levu dojku pregledamo desnom rukom, odnosno vrhovim jagodica, a desnu levom rukom. Posmatramo izgled dojki, da li ima nekih promena, da li je bradavica uvučena, da li je jedna dojka veća ili manja, mada to može da bude i prirodno. Najbolje je da žene koje imaju menstrualni ciklus to rade deset dana nakon menstrualnog krvarenja. To je period kada je dojka najmekša i najdostupnija za pregled. Ženama u menopauzi preporučujemo da rade samopreglede jednom mesečno i to određenog dana. Da li će to biti svaki 1., 5., 15. na njima je da odluče. Samopregled s eobavlja cirkularnim krugovima, od spolja prema unutra u smislu kretanja kazaljke na satu. Kada se završi pregled onda se lagano stisne bradavica da se vidi da li ima nekog sadržaja, odnosno sekreta iz bradavice. Ovo isto se može uraditi tokom tuširanja, čak je i preporuka da se to uradi, jer kad stavimo sapun onda to lakše, brže i jednostavnije se uradi pregled. Ukoliko se primete neke promene obavezno se treba javiti ginekologu, jer pregled dojke treba obaviti tamo. Sve promene koje se otkriju na vreme se uspešno leče u čak 99% slučajeva. Ali i ukoliko se otrkiju promene u podmaklom periodu i koje su, recimo, veće od dva centimetara, takođe se uspešno leče. Dana s možemo reći i da žene ne treba da gube motiv i želju za životom, čak i one koje kasno otkriju promene. danas imamo najsavremenije terapije i težimo da karcinom dojke prevedemo u hronična oboljenja. Nema predaje, ali je najbolje na vreme dijagnostikovati. Postoje promene koje se ne opipavaju i ne vide osim na mamografu, to su tzv. mikropromene, kada se rade ciljane biopsije da bi se utvrdilo da li su u pitanju beningne ili maligne promene.“-kazala nam je na kraju razgovora Primarijus dr Vanja Ilić, Načelnica Centra za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Leskovac.
(Zoran Saitović)
Medijski sadržaj nastao je u okviru projekta“Sastipe ko prvo than-Zdravlje na prvom mestu“. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta grada Leskovca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
