Dr Nenad Zdravković, specijalista neurologije radi pri službi neurologije Opšte bolnice Leskovac. Bio je načelnik odeljenja neurologije od 2013. do 2015. godine. Nosilac je programa davanja fibrinolitičke terapije u akutnoj terapiji moždanog udara leskovačke bolnice. Januara 2016 godine završio edukaciju iz kliničke elektromioneurografije što je upotpunilo njegov rad kao neurologa.
Dr Nenad Zdravković je za naš portal po prvi put javno govorio o zdravlju Roma, svom iskustvu u radu i lečenju pripadnika romske populacije.
Na samom početku pitali smo dr Zdravkovića, sa kojim se zdravstvenim problemima pripadnici Romske zajednice javljaju kod njega? On je naglasio da ne postoji bitno razlika u vrsti bolesti između Romske populacije i bilo koje druge populacije, ni po učestalosti, ni po bilo čemu drugom.
„Znači sve ono što pokriva neurologija, to su moždani udari i epilepsija i parkinsonova bolest i demencija i išijalgije, cervikobrahijalgije, znači, mijalgije, miopatije, sve to je podjednako zastupljeno u Romskoj populaciji kao i bilo kojoj drugoj populaciji.Ono što jeste neka specifičnost koju sam ja primetio u svom svakodnevnom radu, je taj što imam utisak da je vreme nastanka moždanog udara malo specifičniji za Romsku populaciju. Zašto ovo kažem. Imam utisak da se u Romskoj populaciji u nekim srednjim godinama, javljaju češće moždani udari i to za ovih deset, petnaest godina, koliko radim i vodim intenzivnu negu, vrlo često nam se desi da dođe osoba Romske populacije, češće muškarci nego žene, sa nekih četrdesetak godina i da imaju moždani udar, što je može se reći, neočekivano za taj životni period, za to životno doba“-objasnio je Zdravković.
On je apelovao na pripadnike romske zajednice, da moraju da više pažnje obrate na prevenciju moždanog udara, jer, kako je kazao „bolje je sprečiti nego lečiti“.
„Pre svega da obrate pažnju na regulisanje krvnog pritiska, mislim da to zanemaruju, mladi ljudi, potentni, vitalni, rade, jure, obaveze, porodica i onda se zaborave da imaju problem ili samo povremeno odlaze kod doktora, kontrolišu krvne pritiske ili ne, takođe način života i način ishrane dovodi do povećanih masnoća u krvi.“
ROMinfo: Da li su to uzroci ? Upravo ovo što ste rekli.
„Naravno. I jedan i drugi faktor rizika za moždani udar, posebno kod mlađih osoba je taj. Ne kontrolišu ni lipidni status, ni odnos masnoće u krvi, što sve povećava procenat za moždani udar. Takođe, imam utisak da i pojednim poslom kojim se Romi bave, pre svega imamo tu dve onako, mogu da kažem neke krajnosti, ili su to vrlo stresni poslovi koji zahtevaju svakodnevnu dinamiku, određenu vrstu mendžmenta na povišenom nivou adrenalina, bez obzira da li se radi o trgovini, prodaji ili rade fizički teške poslove, što takođe samo po sebi dovodi i do povećanog rizika za nastanak ove bolesti. Ono što je vrlo značajno s moje strane da naglasim, je i da postoji velika obaveza pre svega od strane lekara opšte prakse, primarne zdravstvene zaštite, da u radu sa bilo kojim pacijentom, naravno i sa pacijentom Romske populacije, insistiraju na toj zdravstvenoj edukaciji stanovništa. Prvo je značajno da lekar opšte prakse koji prati pacijenta, npr kod nas u zdravstvenoj stanici broji dva se veliki broj pacijenata Romske populacije leči, lekari koji tamo rade godinama, tačno znaju da li u porodici postoji predispozicija za moždani udar ili za neko drugo oboljenje, znaju da li su roditelji imali, bilo otac, bilo majka takav problem ili braća, sestre i vrlo je bitno da onda upozore takvu mlađu osobu da je pod rizikom za moždani udar i samim tim kada im dođe pacijen čiji su otac ili majka imali moždani udar, da im kaže da su pod rizikom da imaju moždani udar i da moraju da kontrolišu lipidni status, pritisak, stres, da ga upute na sve faktore rizika koji mogu da dovedu do moždanog udara ili da ubrzaju nastanak moždanog udara. Samim tim će se incidenca moždanog udara smanjiti i mislim da je to najbolji način da ovo što sam ja primetio na neki način zaustavi. To je u stvari zdravstvena prosvećenost i zdravstvena edukacija i o faktorima rizika i o svim drugim bolestima.“
Dr Zdravković je tokom razgovorao kazao da je dobro da se priča o ovome, jer neurologija ima nekih šest oblasti, da upoznamo propadnike romske zajednice kako da prepoznaju da li su pod rizikom za neku bolest ili da im to na neki način upali alarm da se jave svom lekaru opšte prakse i da ujedno pomognemo da se taj problem reši.
„I da onda kažu: Aha, neko je moj imao moždani udar, neko ima sklonost ka diskus hernijama ili mi je deda imao Parkinsonovu bolest, pa dal neću da imam ja ili ja sam imao epilepsiju, da li je to nasledno, da odgovorimo na neka pitanja i da ljudima u principu sprečimo nastanak nekih bolesti ukoliko je to moguće.
Tamo gde ne možemo da sprečimo, da probamo da skinemo stigmatizaciju. Jer postoju velika uvreženost da npr ljudi koji imaju u porodici obolelog od epilepsije kriju takvog pacijenta, da ne može da se uda pa neće moći brat ili sestra, što u stvari skroz bez veze jer mnoge istorijske ličnosti su bolovale od epilepsije, takođe i dan danas imamo ljudi koji normalno funkcionišu sa epilepsijom ali uz određena ograničenja normalno funkcionišu ali ono što je najbitnije, nema razloga da oni budu stigmatizovani na bilo koji način. -kazao nam je na kraju prvog dela razgovora dr Nenad Zdravković, specijalista neurologije.
(Zoran Saitović)
Medijski sadržaj nastao je u okviru projekta“Sastipe ko prvo than-Zdravlje na prvom mestu“. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta grada Leskovca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Comments are closed.