Dugi kovid može imati neki od preko dve stotine simptoma, a težina oboljenja varira. Jedna studija kaže da oko deset odsto onih koji preleže koronavirus ima duže teškoće.
Dugi kovid (long covid) prati najmanje deset odsto zaraza koronom, navedeno je u novoj studiji u časopisu Nature. To znači da oko 65 miliona ljudi širom sveta pati ili je patilo od dugotrajnih posledica infekcije koronom.
Pojam „dugi kovid“ odnosi se na sve simptome koji se pojave četiri nedelje nakon zaraze koronom ili su još prisutni.
Neki od simptoma su iscrpljenost, otežano disanje, problemi s koncentracijom ili slabost mišića. Do sada je utvrđeno više od 200 simptoma, često različite težine, navodi se u studiji. Oni mogu uticati na srce, pluća, želudac i creva, pa sve do polnih organa.
Virusi korone mogu napasti „kritičnu infrastrukturu“ u našem telu i mogu prouzrokovati dugoročnu štetu, navodi se u studiji. Osim toga, preliminarni rezultati ispitivanja pokazuju da je rizik dugog kovida isti i posle druge ili treće zaraze koronom, kod osoba koje su prvi put prošle bez dužih iliti većih posledica.
Moguć sindrom hroničnog umora
Većina pacijenata sa dugim kovidom oporavi se kroz nekoliko nedelja ili meseci.
Međutim, Karmen Šajbenbogen, koja vodi Centar za proučavanje umora u berlinskoj bolnici Šarite, kaže da veliki broj obolelih dugo odsustvuje sa posla ili su čak prikovani za krevet.
Dugi kovid, kaže ona, kod nekih se pretvara u mijalgički encefalomijelitis poznat kao „sindrom hroničnog umora“. Tu složenu bolest, kaže Šajbenbogen, mogu izazvati i drugi virusi poput običnog gripa.
Infekcija u početku remeti metabolizam ćelija. Pri tome su oštećene mitohondrije, izvori energije ćelija. Telo potom traži druge načine da se opskrbi energijom, ali oni nisu toliko efikasni.
Mogući simptomi su značajno smanjena kognitivna sposobnost, jaka bol, poremećaji spavanja ili ekstreman osećaj slabosti. Do sada nije bilo moguće lečiti uzrok bolesti. Lekari, međutim, mogu ublažiti simptome.
Učinak vakcine nejasan
Studija pokazuje da se takvi simptomi mogu pojaviti nakon zaraze, uprkos vakcini protiv kovida. Drugim rečima, ova studija nije našla bitnu razliku u riziku od dugog kovida kod vakcinisanih i nevakcinisanih.
Neke ranije studije su pak govorile da vakcinacija blago smanjuje i rizik od dugog kovida za između 15 i 41 odsto.
Mia Dikov iz inicijative „Long COVID Germany“ razbolela se zbog infekcije koronom pre gotovo tri godine i od tada više nije potpuno zdrava.
„Hitno nam je potrebna bolja nega. Postoje i pacijenti koji nisu u stanju da ustanu iz kreveta“, kaže ona.
Klinička slika sindroma hroničnog umora poznata je duže vreme, kaže ona. Ipak dodaje da ova bolest nikada nije adekvatno proučena.
Izvor:DW/B92/ROMinfomedia
