Parlamentarni izbori održavaju se danas u atmosferi političkih podela i zahteva za promenama. Prema proceni CeSID-a i IPSOS-a, do 9 časova glasalo je 12 odsto birača. Pitanje je da li će izborni rezultat doneti promene koje građani očekuju.
Srbija danas bira novi saziv parlamenta, ali ovi izbori predstavljaju i test poverenja građana u institucije i političke aktere.
Prema prvoj proceni CeSID-a i IPSOS-a, do 9 časova glasalo je 12 odsto birača, na osnovu 94 odsto obrađenog uzorka. Na parlamentarnim izborima 2023. godine, u istom periodu, izlaznost je bila 5,3 odsto. Reč je o proceni, a ne zvaničnom podatku RIK-a. <Cite refs={[„turn764621search0″,“turn764621search8“]}/>
Izbori se održavaju nakon studentskih protesta i zahteva za odgovornošću institucija, u društvu opterećenom političkim podelama i nezadovoljstvom dela građana. Ipak, prava mera izbornog rezultata neće biti samo broj osvojenih mandata, već i ono što će vlast učiniti nakon glasanja.
A gde je u svemu tome romski glas?
Za Rome u Srbiji izbori su i pitanje jednakih prava, zapošljavanja, obrazovanja, stanovanja i stvarne političke zastupljenosti. Romska zajednica ne sme biti važna političarima samo tokom kampanje, kada im je potreban glas birača.
Obećanja o inkluziji moraju se meriti konkretnim rezultatima: boljim uslovima života, većim mogućnostima za mlade i odgovornošću institucija prema građanima koji se suočavaju sa diskriminacijom i siromaštvom.
ROMinfomedia će pratiti izlaznost, tok glasanja i rezultate, ali i pitanje koje ostaje nakon svakih izbora: hoće li se glas građana čuti i kada se biračka mesta zatvore?
Jer izbori traju jedan dan. Odgovornost za budućnost zemlje traje mnogo duže.
