Rozina ima 38 godina i jedna je od nekoliko hiljada romskih izbeglica iz Ukrajine koji su nakon ruske invazije u februaru 2022. pobegli u Mađarsku, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
Nastavu vodi Taleta, nevladina organizacija koju su dve Mađarice, Silvija Moldovan (Szilvia) i Agnes Pletser, osnovale neposredno nakon početka rata s ciljem da pomognu u obrazovanju mladih romskih izbeglica iz zapadne ukrajinske Zakarpatske oblasti, u podnožju Karpata.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu, milioni građana pobegli su u zemlje Evropske unije (EU), uključujući hiljade Roma u zemlji, gde im je, prema Direktivi EU o privremenoj zaštiti, ponuđen boravak i boravišne i radne dozvole.
Romi iz Zakarpatije, međutim, nisu bili tretirani isto. Uprkos ukrajinskoj zabrani dvojnog državljanstva, mnogi Romi iz regiona takođe imaju mađarske pasoše i lične dokumente te stoga nisu ispunjavali uslove za privremenu zaštitu EU, što znači da su mnogi od njih završili smešteni u kolektivnim centrima.
Međutim, godinu dana kasnije, delom zahvaljujući mađarskim nevladinim organizacijama, mnogi Romi iz Zakarpatja ponovo grade svoje živote i novi dom pronalaze u Mađarskoj.
Mnogi odrasli s kojima Taleta radi su delimično ili potpuno nepismeni.
„Trudimo se da odrasli budu na nivou kako bi njihova deca imala priliku“, rekla je Pletser, koordinatorka i voditeljica obrazovanja. „Ti odrasli će imati malo lakši život nego kod kuće.“
„I njihova deca će imati priliku da idu u dobru školu“, rekla je Moldovan, koja obučava učitelje na univerzitetskom nivou, završavajući rečenicu svoje kolegice.
Zakarpatska oblast, koja graniči s Mađarskom, Slovačkom, Poljskom i Rumunijom, kroz istoriju je bila na milosti i nemilosti okupacija, aneksija i diplomatskih dogovora.
U prvoj polovini 20. veka bila je – u brzom sledu – deo Austro-Ugarskog Carstva, Čehoslovačke, Mađarske Republike, a zatim Sovjetskog Saveza. Od raspada SSSR-a pripada Ukrajini.
Prema popisu stanovništva iz 2021., u Zakarpatju živi do 150.000 etničkih Mađara i desetine hiljada Roma. Kao najsiromašnija i najugroženija grupa, tačan broj mađarskih Roma nije poznat, ali stručnjaci procjenjuju da ih ima oko 30.000-40.000.
Prema podacima najveće romske organizacije u Mađarskoj, Romaversitas, većina Roma u Zakarpatju govori mađarski kao svoj glavni jezik, a ne romski, ukrajinski ili ruski. Mnogi žive u siromaštvu, u segregiranim, ograđenim selima, a oko jedne trećine živi bez tekuće vode, greanja i struje.
Posla za Rome u Zakarpatju ima malo. Prema procenama ukrajinskih nevladinih organizacija, samo 38 posto romskog stanovništva bilo je zaposleno, a zbog nedostatka lokalnih mogućnosti mnogi muškarci iz regiona već su radili u Mađarskoj pre rata.
Međutim, njih i njihove porodice to nije pripremilo za uslove s kojima su se mnogi susreli u Mađarskoj. „Izbeglice su stigle u veoma uništen sistem“, rekla je Lila Eredič (Lilla Eredics), glasnogovornica Romaversitasa. „A zakarpatski Romi su u izuzetno ranjivoj situaciji.“
Dok zakarpatski Romi nisu imali pravo na privremenu zaštitu EU, Mađarski helsinški odbor, grupa za ljudska prava, primećuje da su oni i dalje imali pravo na neke državne beneficije.
Međutim, zbog nedostatka informacija mnogi Romi toga nisu bili svesni. Takođe su se suočavali s poteškoćama vezanim uz smještaj, često su se suočavali s diskriminacijom i zločinima iz mržnje.
Ceo tekst možete pročitati na portalu Radio Slobodna Evropa klikom OVDE.
Izvor:Radio Slobodna Evropa
autor/foto: Lili Rutai
