Digitalizacija sistema socijalne zaštite u Srbiji i primena Zakona o socijalnoj karti našli su se u centru pažnje najnovijeg izveštaja Radne grupe Ujedinjenih nacija za biznis i ljudska prava, koja je nakon prošlogodišnje posete Srbiji upozorila na ozbiljne posledice koje nove tehnologije mogu imati po najugroženije građane.
U izveštaju se navodi da je od uvođenja sistema Socijalne karte 2022. godine više od 60.000 građana izgubilo pravo na socijalnu pomoć, što predstavlja oko četvrtinu dotadašnjih korisnika. Stručnjaci Ujedinjenih nacija posebno ističu zabrinutost zbog mogućih grešaka u obradi podataka, netransparentnosti algoritama i nedostatka procene uticaja ovakvih digitalnih sistema na ljudska prava.
Među grupama koje su najviše pogođene primenom ovog sistema nalaze se pripadnici romske zajednice, naročito sakupljači sekundarnih sirovina, čiji su neformalni prihodi, prema navodima izveštaja, često evidentirani kao redovne zarade. Takva klasifikacija dovodila je do gubitka prava na socijalnu pomoć, iako stvarni prihodi nisu bili dovoljni za osnovnu egzistenciju.
Radna grupa UN ukazuje da Ministarstvo za rad nije omogućilo uvid u algoritam i izvorni kod sistema Socijalne karte, zbog čega je otežana nezavisna procena njegovog funkcionisanja. Zakon o socijalnoj karti trenutno je predmet postupka pred Ustavnim sudom Srbije.
Pored pitanja socijalne zaštite, izveštaj ukazuje i na šire probleme sa kojima se suočavaju Romi na tržištu rada. Navodi se da veliki broj pripadnika romske nacionalne manjine i dalje radi u neformalnom sektoru, bez adekvatne pravne i socijalne zaštite. Posebno su izraženi problemi u oblastima sakupljanja sekundarnih sirovina, građevinarstva i drugih niskoplaćenih poslova.
Stručnjaci Ujedinjenih nacija ocenjuju da digitalizacija javnih usluga može doprineti efikasnijem radu institucija, ali upozoravaju da takvi sistemi ne smeju dovesti do diskriminacije ili automatskog uskraćivanja prava najugroženijim građanima.
Izveštaj se bavi i položajem migrantskih radnika, primenom radnog zakonodavstva prema stranim investitorima, kao i funkcionisanjem institucija zaduženih za zaštitu ljudskih prava. Zaključak Radne grupe je da Srbija mora značajno unaprediti mehanizme zaštite radnika i socijalno ugroženih grupa, uz veću transparentnost u primeni digitalnih tehnologija i veštačke inteligencije.
Među preporukama koje su upućene Srbiji nalaze se jačanje inspekcijskog nadzora, unapređenje položaja Roma i žena na tržištu rada, veća zaštita migrantskih radnika, kao i uspostavljanje jasnih mehanizama kontrole sistema koji koriste automatizovano donošenje odluka u oblasti socijalne zaštite.
