Predstojeći izbori u Srbiji ponovo otvaraju pitanje političkog učešća nacionalnih manjina, a posebno romske zajednice, koja uprkos brojnosti i značaju i dalje nema politički uticaj srazmeran svom udelu u stanovništvu.
Godinama unazad Romi u Srbiji suočavaju se sa brojnim izazovima – od nezaposlenosti i siromaštva, preko problema u oblasti obrazovanja, stanovanja i zdravstvene zaštite, do nedovoljne zastupljenosti u institucijama i procesima donošenja odluka. Iako su ova pitanja često prisutna u predizbornim kampanjama, rezultati nakon izbora neretko ostaju ispod očekivanja građana.
Zbog toga se sve češće postavlja pitanje da li je došlo vreme da pripadnici romske zajednice preuzmu veću odgovornost za sopstvenu političku budućnost i aktivnije učestvuju u kreiranju politika koje direktno utiču na njihov svakodnevni život.
Politički analitičari ukazuju da snaga jedne zajednice ne zavisi samo od broja stanovnika, već i od stepena organizovanosti, izlaznosti na izbore i sposobnosti da artikuliše zajedničke interese. Upravo u tome mnogi vide jedan od najvećih izazova romske zajednice u Srbiji.
Na lokalnom nivou, gde se rešava veliki broj pitanja od značaja za građane, uključujući infrastrukturu, socijalnu zaštitu, obrazovanje i komunalne usluge, učešće Roma u političkom životu često je ograničeno. Iako postoje primeri odbornika, funkcionera i aktivista romske nacionalnosti koji aktivno učestvuju u radu lokalnih samouprava, mnogi smatraju da je njihov broj i dalje nedovoljan.
Predstavnici civilnog sektora ističu da odgovornost ne leži samo na političkim partijama i institucijama, već i na samoj zajednici. Veća izlaznost na izbore, uključivanje mladih u društveni i politički život, podrška obrazovanim kadrovima i insistiranje na transparentnosti rada izabranih predstavnika mogli bi doprineti snažnijem glasu Roma u javnosti.
Posebno se naglašava značaj mladih generacija koje sve više završavaju srednje škole i fakultete, stiču profesionalna iskustva i pokazuju spremnost da učestvuju u javnom životu. Njihovo uključivanje u procese odlučivanja moglo bi predstavljati važan korak ka dugoročnim promenama.
Predstojeći izbori zato neće biti samo prilika za izbor novih predstavnika vlasti, već i svojevrsni test političke zrelosti i odgovornosti romske zajednice. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će Romi svoje probleme i interese prepustiti drugima da ih zastupaju ili će u većoj meri sami preuzeti odgovornost za donošenje odluka koje oblikuju budućnost njihove zajednice.
Odgovor na to pitanje neće dati političke stranke, već građani na biračkim mestima. Jer svaka zajednica koja želi da menja svoj položaj u društvu mora biti spremna da aktivno učestvuje u procesima koji o toj budućnosti odlučuju.
