U sali Gradskog veća u Leskovcu održan je sastanak posvećen borbi protiv dečjih brakova u romskoj zajednici, u okviru projekta „Romski ženski aktivizam u zaštiti romskih devojaka i devojčica od nasilja uzrokovanog dečijim brakovima“.
Skup je okupio predstavnike lokalne samouprave i relevantnih institucija, a u ime organizatora obratila se direktorka Ženskog romskog centra iz Beograda, Slavica Vasić, koja je istakla da se projekat sprovodi u više gradova i opština širom Srbije, uključujući i Leskovac.
„Cilj nam je da zajednički delujemo na suzbijanju dečjih brakova i zaštiti romskih devojčica“, poručila je Vasić.
Projekat realizuje Bibija – Romski ženski centar iz Beograda uz podršku UN Trust Fund-a, u periodu od 1. oktobra 2023. do 30. septembra 2026. godine, i obuhvata više lokalnih samouprava u Srbiji. U njegovu realizaciju uključene su i aktivistkinje organizacija članica Romske ženske mreže Srbije, koje imaju ključnu ulogu u radu sa zajednicom i prepoznavanju problema na terenu.
Na sastanku je govorila i Laura Saitović, predsednica ženskog udruženja „Leskovačke Romkinje“, koja je pohvalila saradnju sa lokalnom samoupravom, kao i sa lokalnim institucijama, među kojima su Centar za socijalni rad, Policija, Tužilaštvo, Dom zdravlja i Dom kulture Roma Leskovac.
Ona je posebno istakla značaj rada u lokalnoj romskoj zajednici sa devojčicama i njihovim roditeljima na temu ranih brakova, ukazujući na brojne izazove sa kojima se susreće u praksi.
„I dalje postoji problem ranih brakova kod Roma i neophodno je da se nastavi intenzivna saradnja sa institucijama kako bi se ova pojava suzbila“, naglasila je Saitović.
Kako je istakla, važno je i dosledno sprovođenje zakona, posebno u delu prijavljivanja slučajeva ranih brakova.
„Zdravstveni radnici, pre svega ginekolozi, trebalo bi da prijave slučajeve kada im dolazi maloletna devojčica od 13 ili 14 godina u drugom stanju. Takođe, i obrazovne institucije, odnosno osnovne škole, treba da reaguju ukoliko imaju saznanja da devojčica ne pohađa nastavu zbog stupanja u rani brak“, ukazala je ona.
Saitović je dodala i da odgovornost mora postojati na svim nivoima, uključujući i roditelje, koji bi, kako je navela, trebalo da snose posledice ukoliko učestvuju u organizovanju dečjih brakova.
Govoreći o položaju Romkinja, Vasić je ukazala na višestruke izazove, posebno ističući nedostatak poverenja u institucije.
„Zbog ranijih negativnih iskustava, diskriminacije i nerazumevanja, mnoge žene se ne odlučuju da prijave nasilje ili potraže pomoć na vreme“, naglasila je ona, dodajući da je jačanje saradnje između institucija i romske zajednice od ključnog značaja.
Prema podacima predstavljenim na sastanku, više od polovine romskih devojčica stupi u brak pre navršene 18. godine života.
„Dečji brakovi nisu deo romske kulture, već posledica siromaštva, diskriminacije i nedostatka sistemske podrške. Neophodno je uključivanje svih institucija i društva u celini“, poručila je Vasić.
Sastanak je organizovan u okviru kampanje „Mesec romskog ženskog aktivizma“, koja traje od 8. marta do 8. aprila i obuhvata niz aktivnosti usmerenih na jačanje saradnje sa lokalnim akterima.
Tokom skupa najavljeno je i predstavljanje analize studije slučaja „Uticaj ranog, dečjeg i prinudnog braka na nasilje nad Romkinjama“, koja dodatno osvetljava ovu problematiku.
Zaključeno je da je, pored sistemskih mera, za efikasnu borbu protiv dečjih brakova ključno vraćanje poverenja između romske zajednice i institucija, kako bi se obezbedila pravovremena reakcija i sprečile posledice ove štetne prakse.
Ovo su problemi manjinske zajednice i lepo je što se neko setio da pozove na njihovo rešavanje, ali većinska zajednica ima veći problem zbog suprotnih ponašanja. Naime, mladi sve kasnije i sve ređe stupaju u brak, tako da se sve manje dece rađa. I oni koji ostaju ovde nisu previše zainteresovani za potomstvo, a kad se „sete“, onda je prošlo „biološko vreme“, pa se pomoć traži u veštačkoj oplodnji. Na žalost, i ovo vrlo često ne pomaže.
A ovaj problem niko ne pokušava da istakne, a tako je očigledan.