Na sastanku u organizaciji JUGpressa i Nezavisnog udruženja novinara predstavljeni zabrinjavajući podaci o digitalnoj i fizičkoj bezbednosti medijskih radnika u Srbiji
U organizaciji Regionalne informativne agencije JUGpress, u partnerstvu sa Nezavisnim udruženjem novinara, održan je sastanak lokalnih novinara i medijskih radnika posvećen bezbednosti novinara, sa posebnim fokusom na digitalne pretnje, fizičke napade i sve izraženije pritiske kojima su izloženi mediji u Srbiji.
Povod za razgovor bili su rezultati ankete o digitalnoj bezbednosti lokalnih novinara, u kojoj su učestvovali novinari iz 29 redakcija širom Srbije. Istraživanje pokazuje da su novinari u digitalnom prostoru najčešće izloženi napadima i targetiranju od strane članova političkih stranaka koji nisu na visokim funkcijama, dok ih pojedini stranački funkcioneri javno označavaju kao „neprijatelje“. Posebno je istaknuto da je nivo digitalnih pretnji značajno porastao tokom izveštavanja o studentskim protestima.
Na pitanje da li su pretnje i napade prijavili nadležnim organima, čak 48,3 odsto ispitanika odgovorilo je da to nisu učinili. Njih 24,1 odsto navelo je da nikada nisu bili digitalno ugroženi, dok je 17,2 odsto slučajeve prijavilo novinarskim udruženjima, a svega 10,3 odsto policiji. Kao razloge za neprijavljivanje, novinari su najčešće navodili uverenje da su pretnje „prazne priče“ ili uvrede koje ne predstavljaju ozbiljan rizik, ali i duboko nepoverenje u institucije.
Prisutnima se potom obratila Marija Babić, pravnica i istraživačica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), koja je govorila o dugogodišnjim trendovima napada i pritisaka na novinare, ali i o slabostima institucionalne zaštite.
„Veliki broj slučajeva se ne prijavljuje upravo zbog nepoverenja u institucije. I kada pretnje deluju kao uvrede ili ‘prazne priče’, važno je da ostanu zabeležene, jer predstavljaju oblik pritiska i deo su šire slike ugrožavanja bezbednosti novinara“, istakla je Babić.
Ona je podsetila da NUNS vodi bazu podataka o napadima i pritiscima na novinare od 2008. godine i da je 2025. godina bila rekordna po broju zabeleženih slučajeva. Tokom te godine evidentirano je 380 napada i pritisaka na novinare — više nego u bilo kojoj prethodnoj godini od kada se vodi evidencija. Od tog broja, 116 su bili fizički napadi, 164 pretnje novinarima, dok se ostali slučajevi odnose na pritiske, pretnje medijima i druge oblike ugrožavanja.
Posebno zabrinjava porast napada na novinare od strane policije. Od marta do kraja decembra zabeleženo je 77 slučajeva u kojima su policijski službenici primenili silu ili neprimereno postupali prema novinarima, najčešće tokom izveštavanja sa protesta, ali i u drugim situacijama.
„Ovo je alarmantno. Ne pamtimo da je ikada zabeležen ovoliki broj napada u kojima su akteri policijski službenici“, naglasila je Babić.
Zbog takvog razvoja događaja, većina novinarskih i medijskih udruženja zamrzla je učešće u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara, koju čine predstavnici medijskih organizacija, tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova. Kao razlog navodi se nezadovoljstvo reakcijom policije i izostankom odgovora na brojne prijave i dopise.
Podaci tužilaštava dodatno potvrđuju problem nekažnjivosti. Tokom 2025. godine evidentirana su 134 slučaja napada na novinare, ali su donete svega tri osuđujuće presude. Godinu dana ranije, od 65 slučajeva, izrečena je samo jedna osuđujuća presuda.
Na sastanku je ukazano i na sve češće kampanje targetiranja novinara od strane javnih funkcionera. Iako njihove izjave često ne sadrže direktne pretnje, one dovode do talasa ozbiljnih pretnji na društvenim mrežama.
„Kada visoki funkcioner javno targetira novinara, to često pokreće lavinu pretnji. Te poruke se kasnije teško procesuiraju jer se tumače kao mišljenje, a ne kao krivično delo“, objašnjeno je tokom diskusije.
Osim pretnji pojedincima, sve su češći i napadi na same medije — pretnje redakcijama, oštećenja imovine, ali i hakerski napadi i organizovane kampanje prijavljivanja naloga medija na društvenim mrežama. Takvi napadi dovode do gašenja ili suspenzije profila, često bez jasnog obrazloženja i mogućnosti brze žalbe.
Učesnici su upozorili da takve situacije mogu imati ozbiljne posledice po slobodu medija, naročito u osetljivim periodima poput izbora, kada bi mediji mogli ostati bez ključnih kanala komunikacije sa publikom.
Pored otvorenih napada, novinari su sve češće izloženi i suptilnijim oblicima pritisaka — uskraćivanju pristupa događajima, ignorisanju zahteva za informacije od javnog značaja, kao i različitim administrativnim i sudskim pritiscima.
Zaključeno je da su solidarnost među novinarima, umrežavanje lokalnih redakcija i saradnja sa novinarskim udruženjima ključni mehanizmi zaštite u sve složenijem i rizičnijem medijskom okruženju. Učesnici su poručili da je neophodno da se svaki napad, pretnja ili pritisak evidentira, kako bi se jasno pokazale razmere problema i pojačao pritisak na institucije da efikasnije reaguju.
