Da bi se postavila dijagnoza bolesti perifernih arterija potrebno je da se javite svom lekaru koji će proceniti šta je potrebno uraditi od testova. Ujedno će se raspitivati i o životnim navikama kao i o istoriji postojanja bolesti u porodici. Nakon toga će obaviti pregled – potrebno je proveriti postojanje i jačinu pulseva arterija na rukama i nogama, izmeriti krvni pritisak i uputiti na određena ispitivanja. Oslabljen puls ili odsustvo pulseva na određenim mestima može biti znak postojanja bolesti perifernih arterija.
Dodatni pregledi koji se rade u slučaju postojanja sumnje na perifenu arterijsku bolest su:
- Laboratorijske analize krvi – prvenstveno analize za eventualno postojanje bolesti koje se povezuju sa nastankom PAD – testovi za šećernu bolest i za poremećaj metabolizma masti (visoke vrednosti holesterola i triglicerida).
- Pedobrahijalni indeks (zglobnobrahijalni indeks) – ABI test predstavlja odnos sistolnog krvnog pritiska na zglobu (članku) noge i sistolnog pritiska na ruci. Sva dosadašnja ispitivanja su dokazala da ABI test predstavlja specifičnu i vrlo osetljivu metodu za postavljanje dijagnoze periferne bolesti arterija. Ujedno se pokazalo da ovaj test vrlo pouzdano predviđa neželjene kardiovaskularne događaje i smrtnost nezavisno od drugih brojnih kardiovaskularnih faktora rizika.
- Ultrazvučni pregled krvnih sudova ruku i nogu (uključujući stopala) – Color Doppler scan krvnih sudova – posebna vrsta ultrazvučnog pregleda koji služi za otkrivanje suženih ili zapušenih arterija.
- Angiografija – snimanje krvnih sudova na rendgenskom aparatu, skeneru (CT) ili magnetnoj rezonanci (MRI). Neposredno pre snimanja se putem injekcije u krv ubacuje kontrast (određena vrsta boje) koji omogućava bolju vidljivost krvnih sudova na dobijenim snimcima.
Lečenje bolesti perifernih arterija
Prvenstveno uključuje promene načina života, a ponekad i lekove i hirurške procedure.
- Promene životnih navika – na početku bolesti ovo pravilo može značajno smanjiti i ublažiti simptome bolesti (prestanak pušenja, zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost).
- Lekovi – smanjenje vrednosti holesterola u krvi – statini:
-lekovi za regulisanje krvnog pritiska,
-lekovi za lečenje šećerne bolesti,
-lekovi za sprečavanje nastanka krvnih ugrušaka i poboljšanje protoka krvi kroz arterije,
-lekovi za razbijanje krvnih ugrušaka koji se ubrizgavaju direktno u regiju zapušenja,
- Hirurško lečenje.
- Angioplastika i postavljanje stenta u suženim regijama arterija.
- Premošćavanje arterije u regiji gde je sužena (by-pass) – veštačkim krvnim sudom ili zdravim krvnim sudom uzetim iz druge regije tela).
Bubrezi – suženje arterije koja dovodi krv do bubrega
Simptomi koji se javljaju u ovom slučaju najčešće obuhvataju:
- Izrazito povišene vrednosti krvnog pritiska koji se ne može regulisati ni pored upotrebe različitih lekova.
- Promene u učestalosti pražnjenja mokraćne bešike.
- Suva koža, svrab na koži ili pojava utrnulosti.
- Osećaj pospanosti i umora.
- Glavobolje.
- Neobjašnjivi gubitak u težini, mučnina, povraćanje i gubitak apetita.
Moždano tkivo (mozak)
Najčešće strada u slučaju ateroskleroze velikih krvnih sudova vrata (karotidne arterije) i manifestuje se kao prolazni ishemijski napad (TIA – tranzitorni ishemijski atak) ili kao moždani udar (šlog).
Simptomi koji prate ova stanja uglavnom podrazumevaju neke od sledećih:
- vrtoglavica,
- opuštenost jedne polovine lica na koju ne možemo uticati,
- gubitak osećaja u nekoj regiji tela, slabost mišića,
- nejasan govor ili nemogućnost govora,
- poteškoće u formiranju reči,
- gubitak vida na jednom oku itd.
Sistem organa za varenje
Ukoliko se desi značajno suženje ili začepljenje mezenterične arterije koja je zadužena za dopremanje krvi do različitih delova sistema organa za varenje, od simptoma se mogu javiti:
- bol ili grčevi u trbuhu nakon jela,
- nadimanje, mučnina i povraćanje,
- učestale vodenaste stolice – dijareja,
- nenamerni gubitak težine (najčešće odbrambeni mehanizam svake osobe jer postoji strah od bola nakon obroka).
Noge i stopala
Pored već opisane periferne arterijske bolesti i njenih različitih simptoma tu spada još jedno veoma značajno i često oboljenje – dijabetesno stopalo.
Dijabetesno stopalo obuhvata skup različitih pojava i poremećaja koji se ispoljavaju na stopalu kod osoba obolelih od šećerne bolesti. Ove promene su posledica oštećenja perifernih nerava i arterija.
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, dijabetesno stopalo je ono stopalo koje je narušenog funkcionalnog integriteta zbog infekcije, rana i razaranja tkiva kao i zbog oštećenja nerava i bolesti krvnih sudova nogu.
Prema dostupnim podacima oko 50% pacijenata sa šećernom bolesti se bar jednom leči u bolnici najčešće zbog infekcija koje se lako razvijaju u zahvaćenom stopalu.
Ujedno oko 25% pacijenata sa šećerenom bolesti ima perifernu arterijsku bolest.
Izvor: stetoskop
