Mladi Leskovčanin, poreklom iz romskog naselja Sat mahala, danas radi kao kontrolor karata na nemačkoj železnici. Njegova priča osvetljava izazove migracija, rada u velikim sistemima i cenu odlaska iz Srbije.
Dok se u Srbiji bolji život često pominje kao obećanje, mnogi mladi ljudi ga traže van granica zemlje. Jedan od njih je Damir Bektašević (30) iz Leskovca, poreklom iz romskog naselja Sat mahala, koji danas radi kao kontrolor karata na nemačkoj železnici.
Damirova priča predstavljena je u dokumentarnoj reportaži „Rad na železnici: između kašnjenja, haosa i frustracija“, koja govori o svakodnevnim izazovima zaposlenih u jednom od najvećih evropskih železničkih sistema. Iako putnici najčešće primećuju kašnjenja i otkazane polaske, radnici na terenu, poput Damira, prvi su koji se suočavaju sa nezadovoljstvom, kritikama i pritiscima.
„Putnici često misle da smo mi odgovorni za probleme“, navodi Damir u reportaži, objašnjavajući da zaposleni nemaju uticaj na infrastrukturne kvarove i organizacione propuste, ali snose teret nezadovoljstva korisnika usluga. Prema podacima sindikata, veliki broj železničkih radnika u Nemačkoj doživeo je neki vid verbalnog ili fizičkog napada na radnom mestu.
Uprkos tome, Damir ističe da mu je odlazak u Nemačku doneo veću sigurnost i stabilnost nego što je mogao da očekuje u Srbiji. Redovna primanja, radni ugovor i jasna pravila rada bili su ključni razlozi za odlazak, iako život u inostranstvu nosi sopstvene izazove.
Damirova priča svedoči o generaciji mladih ljudi iz Srbije koja ne odlazi zbog luksuza, već zbog potrebe da od svog rada može dostojanstveno da živi.
Priča Damira Bektaševića ne govori samo o jednom poslu ili jednoj zemlji, već o širem društvenom pitanju odlaska mladih, posebno iz marginalizovanih zajednica, i o sistemima koji se oslanjaju na radnike čiji se glas retko čuje.
