Slavica Vasić Mitrović Direktorka ženskog Romskog centra „Bibija“ i predsenica „Ženske romske mreže Srbije“, o ranim, dečjim i prinudnim brakovima u romskoj zajednici govorila je za naš portal.
Kako je kazala Romski ženski centar već 27 godina radi na prevenciji dečijih ranih i prinudnih brakova u romskoj zajednici širom Srbije.
„Iako je došlo do određenog smanjenja stope dečijih brakova u nekim područjima, ukupna stopa u romskoj populaciji se povećava, sa 54% u 2019. na 56,7%. Glavni razlog za to je siromaštvo, koje je posebno izraženo u romskim zajednicama.
Dečiji brakovi imaju ozbiljne posledice po obrazovanje, zdravlje i život devojčica, koje često doživljavaju i nasilje u porodici. Romske ženske organizacije su podigle ovaj problem na visoku društvenu agendu, formirana je Nacionalna koalicija za ukidanje dečijih brakova, a u deset lokalnih samouprava formirani su lokalni timovi koji uključuju institucije poput tužilaštva, MUP-a, centara za socijalni rad i obrazovnih ustanova. Sistematski pristup i saradnja institucija su ključni za rešavanje problema. Takođe se ističe potreba za zakonskim izmenama i nultom tolerancijom prema ranim i prinudnim brakovima, jer su oni oblik nasilja u porodici.
Koji su efekti dečijih brakova na devojčice i dečake?Dečiji brakovi prekidaju obrazovanje devojčica i dečaka, negativno utiču na njihovo zdravstveno i reproduktivno stanje, često dovode do nasilja u porodici i otežavaju ekonomsko osnaživanje.
Zašto romkinje teže izlaze iz situacija nasilja?
Romkinje teže izlaze iz nasilja jer nisu ekonomski osnažene, nisu obrazovane, nisu zaposlene i nemaju poverenja u institucije sistema.
Kako se društvo i institucije odnose prema ugovorenim i dečijim brakovima?
Ugovoreni i dečiji brakovi nisu osuđeni ako se smatra da će doneti bolji život, ali su nevladine organizacije i institucije protiv bilo kog ranog i prinudnog braka i rade na podizanju svesti i izmenama zakona.
Koja je važnost pravovremene reakcije institucija kada se otkrije dečiji brak?
Institucije moraju odmah reagovati, uključujući prijavu slučaja kao seksualne eksploatacije, jer dečiji brak predstavlja nasilje u porodici i krivično delo, a ne reagovanje otežava rešavanje problema.
Koji su tri segmenta na kojima radi projekat Romski ženski aktivizam u borbi protiv dečijih brakova?
Projekat radi sa romskom porodicom i devojčicama, podiže kapacitete institucija da reaguju na dečije brakove i osnažuje aktivistkinje romske ženske mreže za borbu protiv ove pojave.
Zoran Saitović
Medijski sadržaj nastao je u okviru medijskog projekta „Detinjstvo NE brak“ koji je sufinansiran iz Budžeta grada Leskovca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
