Polipi debelog creva su dobroćudne izrasline koje nastaju na sluzokoži debelog creva i rektuma. Iako su najčešće benigni, postoji jasna i dokazana veza između polipa i razvoja karcinoma debelog creva, zbog čega je njihovo rano otkrivanje i uklanjanje od ključne važnosti.
Šta su polipi debelog creva i kako izgledaju?
Polipi su izbočine koje rastu u unutrašnjosti (u lumenu) creva i mogu imati različite oblike:
- sesilni – ravni, široko-bazni (kao tepih),
- na peteljci (kao gljivica).
Veličina varira od par milimetara do više centimetara (čak i do 4-5 cm), a mogu se pojaviti bilo gde u debelom crevu – najčešće u levom kolonu, sigmoidnom delu i rektumu.
Koji su faktori rzika za nastanak polipa debelog creva?
Mogu se javiti kod oba pola,ali su češći nakon 50. godine života.
Faktori rizika uključuju:
- porodičnu istoriju karcinoma debelog creva,
- zapaljenske bolesti creva (Kronova bolest, ulcerozni kolitis),
- pušenje, gojaznost, fizičku neaktivnost,
- ishranu bogatu crvenim mesom i siromašnu vlaknima.
Koji su pokazatelji/simptomi da neko ima polipe?
Većina polipa ne izaziva nikakve simptome i otkriva se slučajno, tokom preventivnih pregleda.
Ipak, mogući znaci uključuju:
- krvarenje iz creva (vidljivo ili prikriveno),
- sluzave ili prolivaste stolice,
- zatvor ili nadimanje,
- otežano pražnjenje stolice (kod većih polipa),
- retko – bol u stomaku.
„Ako primetite bilo koji od ovih simptoma – ne ignorišite ih!”, ističe prof. dr Barišić.
Kako se otkrivaju polipi?
Za otkrivanje polipa na debelom crevu ostoji više dijagnostičkih metoda:
- Sigmoidoskopija (rigidna ili fleksibilna) – omogućava pregled donjeg dela creva,uključuje rektum i sigmoidin kolon
- Kolonoskopija – predstavlja zlatni standard jer omogućava istovremeno otkrivanje i uklanjanje polipa.
- CT/MR kolonografija – vizuelizacija creva bez mogućnosti uklanjanja polipa,
- Barijumski test – rendgenski pregled uz contrast /u današnje vreme VRLO RETKO/.
- Test na okultno krvarenje u stolici – Iako je testiranje stolice na okultno krvarenje veoma bitan test za bolesti rektuma i debelog creva, negativan test ne potvrđuje odsustvo polipa.
Uklanjanje polipa – kada, kako i zašto?
Preporuka je da se svi otkriveni polipi uklone odmah tokom kolonoskopije (ukoliko je moguće), kako bi se izbegla ponovna priprema i dodatni zahvati.
Postoje različite tehnike uklanjanja,a ona se prilagođava veličini,obliku i položaju polipa. Najčešće se polipi uklanjaju endoskopski za vreme kolonoskopije – POLIPEKTOMIJA, hladnim forceposm ili elektroresekcijom. Sama procedura je bezbolna, radi se ambulantno i prolazi bez komplikacija.
U složenijim slučajevima (veoma veliki polipi, rizična lokalizacija, pridružene bolesti), intervencija se izvodi u bolničkim uslovima ili u više etapa,a nekada je čak potrebna i operacija.
Šta se dešava posle uklanjanja polipa?
Bez obzira na iskustvo lekara, koji vam može predočiti odmah o kakvoj prirodi polipa se radi, svi uklonjeni polipi se šalju na histopatološku analizu – pregled pod mikroskopom koji daje ključne informacije o njihovoj prirodi:
- Hiperplastični i adenomatozni – najčešći i najčešće benigni,
- Serratni polipi, hamartomi – ređi oblici, ali potencijalno rizičniji.
„Histopatološka analiza je veoma važna, jer ona određuje i učestalost daljih kontrola, jer neki benigni polipi imaju veći potencijal da postanu maligni”, objašnjava prof. dr Barišić.
Da li se polipi mogu vratiti?
Polipi se, u zavisnosti od njihove prirode i načina uklanjanja, mogu ponovo pojaviti – čak i na istom mestu.
Zato su redovni kontrolni pregledi nakon polipektomije od izuzetne važnosti. Na taj način moguće je na vreme otkriti i ukloniti nove promene, kao i sprečiti razvoj ozbiljnijih oboljenja.
Pacijenti koji su već imali polipe imaju povećan rizik za njihovo ponovno javljanje, bilo na istom, bilo na drugom mestu u debelom crevu – što dodatno naglašava važnost praćenja i redovnih kontrola.
Iako su najčešće bez simptoma i dobroćudni, polipi debelog creva imaju potencijal da prerastu u karcinom.
„Redovni pregledi, blagovremeno otkrivanje i uklanjanje polipa su najbolji način prevencije raka debelog creva – jedne od najčešćih i najsmrtonosnijih malignih bolesti današnjice”, napominje prof. dr Barišić.
Preporuke za skrining:
Prvi preventivni pregled kolonoskopijom savetuje se sa 45 godina. Ili ranije, ukoliko postoji porodična istorija raka debelog creva.
„Ne čekajte da se simptomi pojave. Preventivnim pregledom čuvate svoje zdravlje. Zakažite kolonoskopiju na vreme!”, poručuje prof. dr Barišić.
Izvor:Stetoskop
