Dečji brak je svaki formalan ili neformalan brak u kojem je bar jedan od partnera dete, odnosno osoba mlađa od 18 godina.
Rani brak je brak u kom partner ima manje od 18 godina u zemljama koje dozvoljavaju sklapanje braka maloletnom licu koje je dostiglo telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku.
Među zemljama koje dozvoljavaju sklapanje ovakvih brakova je i Republika Srbija koja to omogućava članom 23 stav 2 Porodičnog zakona koji glasi: „Sud može iz opravdanih razloga dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, a dostiglo je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku”. U ovom postupku sud je u obavezi da zatraži mišljenje nadležnog CSR kao jedan od dokaza u postupku sagledavanja celokupnog slučaja, odnosno zrelosti deteta.
Prinudni brak je bilo koji brak sklopljen bez pune i slobodne volje jednog ili oba partnera (bez obzira na to da li su maloletni ili punoletni) i/ili u kojem jedan ili oba partnera ne mogu da prekinu brak usled porodičnog ili šireg društvenog pritiska/prinude.
Dečiji brakovi, odnosno brakovi u kojima su jedan ili oba partnera maloletni, predstavljaju ozbiljan problem sa dalekosežnim posledicama po fizičko i mentalno zdravlje, obrazovanje i životni standard dece. Ova pojava je rasprostranjena u mnogim zemljama, među kojima je Srbija a posebno pogađa devojčice, navode iz organizacije Leskovačke Romkinje.
Analiza dečjih brakova obuhvata različite aspekte, uključujući:
- Uzroke i faktore rizika: Siromaštvo, nedostatak obrazovanja, tradicionalni običaji, nasilje u porodici i društvene norme mogu doprineti dečjim brakovima.
- Posledice za decu:Dečiji brakovi negativno utiču na fizičko zdravlje, uključujući rane i komplikovane trudnoće, povećan rizik od polno prenosivih bolesti i smrtnosti majki i dece. Mentalno zdravlje je takođe ugroženo, sa povećanim rizikom od depresije, anksioznosti i posttraumatskog stresnog poremećaja. Obrazovanje je često prekinuto, što smanjuje buduće ekonomske mogućnosti i doprinosi začaranom krugu siromaštva.
- Pravni i institucionalni okvir: Zakonski okviri koji definišu minimalnu starost za sklapanje braka i mere za sprečavanje i suzbijanje dečjih brakova, kao i uloga relevantnih institucija, su ključni elementi u rešavanju problema.
- Društveni i kulturni aspekti: Dečiji brakovi su često duboko ukorenjeni u društvene i kulturne norme, što otežava njihovo iskorenjivanje.
Analiza dečjih brakova je neophodna kako bi se razumeli uzroci i posledice ove pojave i razvile efikasne strategije za prevenciju i zaštitu dece od ove prakse. Važno je uključiti sve relevantne aktere, uključujući decu, porodice, zajednice, vlade i organizacije civilnog društva, u napore da se dečji brakovi iskorene.
Medijski sadržaj nastao je u okviru medijskog projekta „Detinjstvo NE brak“ koji je sufinansiran iz Budžeta grada Leskovca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
