U Srbiji život Rom uglavnom nije lak. Žrtve su diskriminacije, a veoma često i političke manipulacije. Naročito u „predizborno“ vreme.
I kada se čini da se u društvu dešavaju promene – neke stvari ostaju iste. Siromaštvo i isključenost ne smeju da čekaju bolja vremena, a naročito ne da budu zloupotrebljeni u političke svrhe.
„Izborna manipulacija, kada su u pitanju Romi, nije nešto novo i to se dešava decenijama unazad. Ne postoji politička partija koja nije iskorišćavala socijalno ugroženo stanovništvo i koja nije izvršila tu političku korupciju“, kaže Miloš Mihajlović iz Unije Roma Srbije.
Primeri su brojni i ima ih u svim izbornim ciklusima… Čak i kada onima koji žive od stotinak evra mesečno deluje kao „laka“ zarada, zapravo ih može prilično koštati.
„Slučaj u jednom neformalnom naselju u Beogradu, gde je u jeku predizborne kapmanje, gde su neki ljudi, mi i danas ne znamo koji zapravo, došli u naselje sa pričom da oni prave neki spisak, koji je ustvari birački spisak i desilo se to da ovi lični podaci zloupotrebljeni i da su ovi ljudi zaposleni, pod znacima navoda u firme koje postoje samo na papiru, odnosno da su fiktivno zaposleni i na taj način su im obustavljena sva socijalna davanja“, podseća Nađa Marković iz Inicijative A11.
I to je začarani krug u kom se glasovi najugroženijih pretvaraju u političku valutu, dok njihovi stvarni problemi ostaju nerešeni.
„Sva ta obećanja koja dobijaju za vreme predizbornih kampanja nisu davala nikakve efekte. Oni još uvek, 20 godina i više, žive u nehigijenskim naseljima. Svi su dolazili i obećavali da će rešiti njihovo pitanje, posle izbora niko ih više ne posećuje“, naglašava Mihajlović.
Osim što ih nakon glasanja zaborave, političari, pa čak i javni fuknkcioneri otvoreno diskriminišu romsku zajednicu.
„Imali smo prilike da čujemo do sada dosta puta u nekom javnom diskursu i od strane raznih političara, raznih visokih funkcionera, pa i od gradonačelnika mnogobrojne izjave koje su puštene na televizijama sa nacionalnom frekvencijom koje su bile rasno diskriminisane i to najpre prema romskoj zajednici“, ukazuje Nađa Marković.
Odgovornih, a samim tim i kažnjenih – nema. Jedan od najpoznatijih slučajeva, koje je televizija dokumentovala, jeste prevoženje socijalno ugroženih iz Male Krsne za Beograd. Nije bilo ni krivice ni dela, zaključili su nadležni.
„Institucije su te koje treba da stanu na put manipulaciji nad socijalno ugroženim stanovništvom i da jednostavno sankcionišu one koji se bave ovim krivičnim delom i koji se bave političkom korupcijom“, zaključuje Mihajlović.
Kada institucije zatvore oči pred nepravdom, to ne znači da ona staje – naprotiv, postaje pravilo između izuzetka. I tada izbor između dostojanstva i preživljavanja – postaje suvišan.
Izvor: N1
Foto:ROMinfomedia
