Štetan uticaj primene Zakona o socijalnoj karti na najsiromašnije građane, govor mržnje prema Romima, ali i prinudna iseljenja neformalnih romskih naselja suprotno domaćim i stranim propisima neke su od zamerki koje je Evropska komisija uputila Republici Srbiji u novom godišnjem izveštaju, a koje se oslanjaju na komentare koje je Komisiji u aprilu ove godine uputila Inicijativa A 11.
Osim toga, Evropska komisija skreće pažnju i na probleme neefikasnog rada centara za socijalni rad, niske iznose novčane socijalne pomoći, izostanak primene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, kao i na govor mržnje prema romskoj populaciji, što su takođe teme koje je Inicijativa A 11 komunicirala predstavnicima ovog izvršnog organa Evropske unije.
Ohrabruje činjenica da Evropska komisija nastavlja da insistira na rešavanju gorućih problema iz Poglavlja 19 u okviru pristupnih pregovora, a koji se odnosi na socijalnu zaštitu. Naročito značajno je što se deo preporuka za ovo poglavlje izričito odnosi na otklanjanje administrativnih prepreka u ostvarivanju prava na novčanu socijalnu pomoć, kao i insistiranje na analizi primene algoritamskog odlučivanja uvedenog Zakonom o socijalnoj karti 2022. godine koji je, pokazao je monitoring Inicijative A 11, do sada više od 44.000 siromašnih građana lišio novčane socijalne pomoći, neretko jedinog sredstva za preživljavanje.
Evropska komisija zaključuje da bi Srbiji koristio sistem koji se zasniva na ljudskoj proceni potreba korisnika, umesto „sirovog“ algoritamskog registra koji dokazano ne dozvoljava dublju analizu potreba marginalizovanih građana, najviše Roma i Romkinja. Velika mana je i odlaganje usvajanja Strategije socijalne zaštite i reformi u radu socijalnih radnika, što je takođe problem o kom Inicijativa A 11 govori godinama unazad.
Iako postoji, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći se faktički ne primenjuje zbog izostanka mehanizama koji bi to omogućili, zaključuje Evropska komisija. Kako je Inicijativa A 11 objasnila u svojim komentarima ovom organu, zakon bi trebalo da omogući građanima da na lokalu, odnosno u svojim jedinicama lokalne samouprave, pristupe besplatnoj pravnoj pomoći, ali do danas nije urađeno ni blizu dovoljno da bi se ostvarila pravna podrška koju zakon predviđa.
Među zaključcima Evropske komisije je i potreba da se menja Zakon o radu, o čijim manjkavostima je izvestila i Inicijativa A 11 upozoravajući na položaj sezonskih radnika, Roma i Romkinja (koji se bore i s dodatnim problemom, diskriminacijom), ali i na položaj zdravstvenih medijatora i medijatorki, koji rade u poražavajućim uslovima i ne ostvaruje se svrha njihovog postojanja u sistemu.
Još jedna, velika problematična tačka su prinudna iseljenja, koje domaći organi uporno sprovode suprotno Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, ali i kršeći međunarodne propise koji se odnose na prava na adekvatno stanovanje. I njih je Evropska komisija uvrstila u svoj izveštaj, upozoravajući da ovakva praksa mora da prestane.
Među pohvalnim tačkama Evropske komisije ističe se usvajanje Zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, pravnog mehanizma koji građanima Srbije omogućuje da, u slučaju iscrpljivanja svih dostupnih alata u domaćem zakonodavstvu, pomoć potraže pred Komitetom Ujedinjenih nacija. Srbija je, naime, ratifikovala Opcioni protokol nakon višegodišnjeg, ali uspešnog zagovaranja Inicijative A 11.
Prepoznavanje nedostataka u reakciji Srbije u vezi sa stanjem ekonomskih i socijalnih prava izuzetno je važan pokazatelj stava Evropske komisije. Samo identifikovanjem, a potom i rešavanjem problema možemo da unapredimo položaj ne samo ranjivih grupa, već svih građana i građanki Srbije – što je ujedno i naša poruka da nećemo odustati od svog rada kako na domaćem, tako i na međunarodnom terenu.
Comments are closed.