Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je u utorak da su starije žene na selu ugrožene i nedovoljno vidljive, da se suočavaju sa siromaštvom, diskriminacijom i nasiljem, i da ne uživaju u potpunosti socijalna i zdravstvena prava zbog nedostatka posebnih usluga i servisa podrške, nedostatka usluga javnog prevoza, usluga socijalne zaštite kao i zbog otežanog pristupa zdravstvenim ustanovama.
„Posebno su ugrožene žene starije od 80 godina koje žive u samačkim domaćinstvima, a među njima je najviše onih kojima treba podrška drugih lica ili socijalnih i zdravstvenih službi, što bez odgovarajućih usluga podrške u zajednici dovodi do niza problema“, rekao je Pašalić na predstavljanju „Posebnog izveštaja Zaštitnika građana o zastupljenosti usluga socijalne i zdravstvene zaštite za starije žene koje žive na selu“.
Pašalić je, predstavljajući izveštaj u Palati Srbija, naveo i da starije žene na selu retko imaju stalna primanja i imovinu na svoje ime i da ne učestvuju u razvoju lokalnih politika, niti u donošenju odluka koje direktno utiču na njihove živote.
„U poslednje tri godine broj starijih žena na selu kojima je potrebna usluga pomoć u kući stalno je rastao, posebno kod starijih žena koje žive u samačkom domaćinstvu. Po pitanju usluge kućnog lečenja, potrebe starijih žena na selu mnogostruko su veće od kapaciteta pružalaca ove usluge“, rekao je zaštitnik građana.
Pašalić je ukazao i da je, na sugestiju Zaštitnika građana, Zakonom o rodnoj ravnopravnosti omogućeno da žene koje nisu zdravstveno osigurane po drugom osnovu steknu zdravstveno osiguranje na osnovu neplaćenog kućnog rada, ali se ova odredba na žalost ne primenjuje.
Zaštitnik građana traži od nadležnih organa da se ova zakonska mogućnost primenjuje u potpunosti kada su u pitanju starije žene na selu, a od jedinica lokalne samouprave da obezbede kontinuirano finansiranje usluga pomoći u kući i kućnog lečenja, rekao je Pašalić.
Predsednica udruženja „Snaga prijatenjstva – Amity“ Nadežda Satarić naglasila je da je socio-ekonomski položaj starijih žena na selu znatno lošiji nego u gradu, da mnoge od njih nemaju penziju, da su mnogo češće izložene nasilju od starijih žena u gradu i da većina starijih žena na selu trpi ekonomsko nasilje.
„Prema popisu iz 2022. godine, u Srbiji je registrovano 836.000 žena starijih od 65 godina, od čega njih oko 336.000 živi na selu. U seoskim sredinama živi i 74.000 žena starijih od 80 godina i to najviše u samačkim domaćinstvima“, rekla je Satarić i dodala da su starije žene na selu diskriminisane, društveno nevidljive i u mnogo nepovoljnijem položaju od starijih muškaraca u seoskim sredinama.
Comments are closed.