Među 150 poslanika u novom sazivu parlamenta Slovačke ima čak šest Roma. Pritom oni nisu tamo po nekakvom ključu, oni su izabrani predstavnici brojne romske manjine u toj zemlji.
Već u prvim izveštajima o izbornim rezultatima u Slovačkoj ovog septembra se, uz uspeh Roberta Fica i njegove stranke socijaldemokrata SMER, javljalo i o iznenađujućem uspehu koalicije pod imenom „Obični ljudi i nezavisne ličnosti“ (Obyčajní ľudia a nezávislé osobnosti, OL’ANO). Ona je na kraju s deveto odsto osvojenih glasova postala četvrta po snazi u parlamentu Slovačke.
Na čelu te koalicije čitavog niza manjih stranaka je bivši slovački premijer Igor Matovič. Ni u jednom ispitivanju javnog mnjenja uoči izbora toj koaliciji se nije predskazivao toliki uspeh. Ona je pritom naročito mnogo glasova osvojila na istoku Slovačke, u regionu u kojem živi mnogo Roma. To je, nakon Mađara, druga po veličini etnička zajednica u toj zemlji i čini se da su upravo oni sebe prepoznali kao „Obične ljude i nezavisne ličnosti“.
U nekim mestima s većinskim romskim stanovništvom, Matovičev savez postigao je izborne rezultate koji su bili sumnjivi čak i policiji. Naime, dok su druge stranke dobile po dva, tri odsto, OL’ANO bi sakupio i više od 90 odsto glasova. Mediji izveštavaju da je tako bilo u Lomnički ili Staroj Lubnovi, u čitavom nizu mesta na istoku Slovačke. „Ima više od četrdeset opština u kojoj Romi čine većinu i u ikojima je OL’ANO slavio pobedu“, preneo je portal aktuallity.sk.
Dobro pamte pažnju premijera
Policija je zaista istražila takav neverovatni izborni uspeh: postojala je sumnja da se u tim siromašnim krajevima nudio novac za glas na izborima, jer je ranije bilo takvih slučajeva. Ali istraga nije otkrila ni najmanju nepravilnost, a bivši premijer Matovič takve optužbe smatra apsurdnima: „Mi smo jednostavno vodili dobru predizbornu kampanju.“
Ali, osim kampanje, tamošnji Romi iz naselja Strelnica nisu zaboravili što duguju Matoviču. To naselje je, naime, podigla država pre deset godina da bi tamo preselila Rome iz sela Letanovski Mlin koje se nalazilo u neposrednoj blizini slovačkog nacionalnog parka, što je, prema mišljenju lokalnih političara, bila prepreka za ekonomski razvoj tog kraja. Novo naselje Strelnice je čak i za slovačke uslove još uvek siromašno, ali putevi su sada tamo asfaltirani, postoje dve prodavnice, tu je i igralište, jedna crkva, a gradi se i lokalna dvorana za okupljanje. Do naselja vozi i autobus, tri puta na dan.
„Imala sam sreću“
Područje oko Strelnica je do kraja Drugog svetskog rata uglavnom bilo naseljeno Nemcima i još uvek se tamo mogu videti njihove crkve i slikovite kuće. Ali, Nemci su morali da odu, a na njihovo mesto je tadašnja komunistička vlada naselila Rome, nateravši ih tako da prekinu stalno da se sele.
Na tom području južno od planinskog venca Tatre i danas živi većina od oko pola milina slovačkih Roma. Pritom najveći deo njih živi daleko od ostalih slovačkih sela, u naseljima koji se gotovo uopšte ne razlikuju od slamova Trećeg sveta. Tako je i u Strelnicama: do gradića Spiski Cvrtek ima više od kilometra, do škole u Letanovima, ako se ide preko polja, ima tri kilometra – a autobusom pet.
Uprkos tome, medicinska sestra Valeri koja je pre deset godina preseljena iz Letanovskog Mlina u Strelnice, smatra: „Imali smo sreće. Ovde je mnogo bolje. Ima vode, struje, kanalizacije. Ovde živimo kao ljudi.“
Zato je i Igor Matovič i njegova koalicija OL’ANO u Strelnicama izuzetno popularna: „Matovič je bio jedini premijer koji je u poslednjih deset godina nešto uradio za nas Rome“, rekao nam je još pre izbora i tridesetogodišnji Martin.
Otvorena diskriminacija
I slovački sociolog Mihal Vasečka to potvrđuje: „To nije samo nekakav utisak, činjenica je da je vlada Igora Matoviča pomogla najsiromašnijim slojevima stanovništva, a najvećim delom su to Romi.“ Isto tako, značajno povećanje dečijeg dodatka ove godine sa 30 na 60 eura je nešto što je za romske porodice s mnogo dece veoma važno, ukazuje sociolog. S tim se slaže i Valerija: „Dečiji dodatak je važan prihod ovdašnjih porodica.“
Slovačka je već više puta prozivana u Evropskoj uniji zbog njenog odnosa prema Romima. Iako je Romima i na drugim mestima teško, u Slovačkoj im je gotovo nemoguće da pronađu put za izlazak siromaštva. I ove godine je Evropska komisija upozorila Bratislavu da premalo radi na integraciji Roma. Nigde drugde u EU više nema tolike segregacije Roma još u školama – u Slovačkoj, naime, još uvek postoje škole samo za romsku decu i one su po pravilu mnogo lošije opremljene od onih za slovačke mališane. Ako ih i prime u „obične“ škole, onda romsku decu raspoređuju i posebne razrede, u kojima je i nastava slabija. A bez dobre škole – i povrh toga kao Romi – oni nemaju gotovo nikakve šanse na tržištu rada.
I Fico smatra da su „problem“
Pritom nije samo stvar u pomoći. Za razliku od mnogih drugih slovačkih političara, Matovič nikad nije javno govorio protiv romskog stanovništva. U slovačkoj politici se zna kako će se privući birači: ako se huška protiv Roma. Političari ekstremno desne stranke LSNS, Rome otvoreno nazivaju „parazitima“ i „majmunima“, a kada jedan političar te stranke konačno osuđen da plati kaznu zbog takvih izjava, u pomoć mu je priskočio pobednik ovih poslednjih izbora, Robert Fico. U videu objavljenom na društvenim mrežama poručio je: „Da li ćemo sada da strahujemo da otvoreno kažemo da Romi iskorišćavaju naš socijalni sistem?“ A baš je tokom Ficove prethodne vladavine značajno je smanjena socijalna pomoć svima u Slovačkoj.
-pročitajte još: Slovačka: Fico pravi koaliciju sa ultradesnicom i levicom
Iako je uoči ovih izbora u Slovačkoj bilo i drugih tema a ne samo onih vezanih za Rome, ta zajednica se u većini stranaka smatra pre svega problemom. Ali Romi su ujedno i značajan deo populacije – oni čine oko devet odsto stanovništva što znači da mogu da budu i jezičak na vagi u političkoj ravnoteži.
U koaliciji OL’ANO je drugačije – tamo postoji čak i frakcija pod imenom „Romi su neiskorišćeni potencijal Slovačke“ – što je činjenica koja mnogim slovačkim političarima još uvek nije bliska. Ali, to se menja, a uspeh Matovičeve koalicije to potvrđuje: upravo je iz nje 2012. Peter Polak bio prvi Rom koji je postao poslanik. Sada ih je već šest – četiri iz koalicije OL’ANO, a dvoje iz sada najveće opozicione stranke, Progresivna Slovačka.
Sociolog Vasecka veruje da su Romi shvatili da imaju moć pred glasačkim kutijama: „Sad već imamo više od četrdeset romskih gradonačelnika u opštinama gde žive“. A to je sigurno i politička moć i uticaj.
Izvor:DW
Foto ilustracija:ROMinfomedia
Comments are closed.