U Narodnom pozorištu promovisana je monografija „Život u punom sjaju“ – zavičajni klub studenata/klub mladih Leskovac, 1966-1981. Urednik izdanja Jugoslav Tomić kaže da je ovom monografijom predstavljen rad nekadašnjeg kluba studenata.
„Mi smo imali, da tako kažem, jugoslovenski karakter. Sarađivali smo sa svim zavičajnim klubovima pre svega Srbije, ali i van Srbije. Kod nas su gostovala mnoga poznata imena jugoslovenske scene, kako pozorišne, tako i muzičke, a bilo je i puno književnika, sportista, poznatih ljudi onog vremena… Klub je osnovan 1966., ali je glavne aktivnosti imao 71., 72., sve do 1981. godine, kada je sa radom počeo Leskovački kulturni centar. Sećam se da nešto nismo bili omiljeni u gradu, jer su 1968. godine bile čuvene studentske demonstracije u Beogradu, mi smo imali puno problema, ali smo uspevali da budemo samostalni i da niko ne utiče na nas, a verovatno su oni i imali neki strah od studenata u to vreme… To je bilo i jedino mesto u gradu gde su se mladi okupljali, nije bilo kulturnog centra, kafići ni kao pojam nisu postojali, postojale su samo klasične kafane… Mladi su morali tu da dođu, a mi smo to iskoristili, pravili smo fine manifestacije, to je uvek bilo puno… Bilo je tu i prvih ljubavi, puno brakova je sklopljeno od poznanstva nastalih u Klubu studenata.“
Priređivač monografije Živojin Tasić kaže da se radi o specifičnoj knjizi, jer je karakteriše veliki broj crno-belih fotogafija, njih 240, objavljenih u samom tekstu, kao i na kraju knjige.
„Monografija nema literarnih pretenzija, niti pretenduje na naučni pristup temi koju obrađuje, nego je više publicistički pristup jednoj, rekao bih, plodotvornom periodu kulturne istorije Leskovca. Poduhvatu čija je glavna karakteristika to što su ga sproveli mladi ljudi, puni entuzijazma i vere u sopstvenu društvenu misiju.Ova knjiga je prozor u sopstvenu mladost, pogled u svoje lice kada je bilo najlepše, povratak u dane kada smo najviše verovali u sebe i da ćemo biti uspešni u životu, kada smo najviše voleli i žudeli za ljubavlju, kada smo prihvatali duh vremena i želeli da neke stvari u društvu promenimo na bolje, čvrsto ubeđeni da to možemo učiniti kroz zabavu i druženje, čista srca i jasne misli. Ona govori o vremenu kada smo verovali jedni drugima i bez ljutnje prihvatali da neko nama blizak pokuša da promeni ili koriguje našu misao i da mi možemo bez straha da utičemo na promene njegovih stavova. Bila je to mladost na svom pragu, faza sazrevanja kaa se široko polje bezbrojnih mogućnosti otvara pred nama i pruža nam blagovremeno svoj put, prateći sopstveno biće i opredeljenje, kada smo sigurni da će nam se sve želje ostvariti. To je život u punom sjaju.“
Tasić je pomenuo i hroničara Kluba studenata, književnika i doktora Miodraga Goranovića, koji je u lokalnom listu „Naša reč“ objavio najveći broj tekstova o radu kluba, kontinuirano prateći sve njegove aktivnosti.
„Njegovi tekstovi, ali i ostalih novinara koji su s vremena na vreme izveštavali o radu kluba okosnica su ove publikacije.“
Posetioci promocije su na poklon dobili monografiju, a organizatori kažu da zainteresovani mogu dobiti primerak u prostorijama „Radija 016“.
